Page 104 - Milomir Marić - Deca Komunizma

dolara i došao kod njega da zajedno sastave izveštaj za Intelidžens
servis, u pitanju je bilo nešto drugo.
Bastajić je pred plavušom (zapravo, iz sovjetskog poslanstva)

potvrdio svoju odanost i tako je primljen u službu GPU.
Za iskušenika ga je, ne govoreći mu ništa, predložio Mustafa
Golubić!
Nepoznati zakamuflirani agent u Beču zaključio je 17. maja 1925.
godine svoj referat Ministarstvu unutrašnjih dela Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca rečima: „Mišljenja sam da je bečka Kominterna jedan

pakao, koji bi po svaku cenu trebalo razoriti, a ne budu li se preduzele
č
najpredostrožnije i najenergi nije mere, to bi moglo grozno da nam se
osveti.“
Po njemu, radnici i studenti, ili osobe koje se za takve izdaju, sastaju
se u nekoliko bečkih kafana i u poverljivom polušapatu razgovaraju sa

Golubićem, Levijem, Martelancem i drugim vođama:
„Vrlo bedno žive, izgleda da je taktika Treće internacionale da ih
drži gladne i ogorčene. Psihološki pripremljene za svaku bunu i revolt!
Uveravaju ih da je svetska revolucija na pragu i da im se valja malo
strpiti. Izbor Hindenburga za predsednika Rajha pozdravljen je s
đ
ć
velikom radoš u i toga dana je prire en mali banket. Plan je Tre e
ć
internacionale da hindenburgovci posle izbora i povratka na vlast
revanšističkih, Hoencolernima naklonjenih ljudi, Nemačka poništi
Versajski ugovor o miru, izazove Francusku i ponovo uzrokuje jednu
svetsku kataklizmu. A oni veruju da bi u prvim mesecima rata nastala
pobuna u svim vojskama i počela svetska socijalna revolucija. Tako
Zinovjev računa da podvrgne ceo svet pod Treću internacionalu, a on,

kao njen predsednik, da zagospodari svetom.“
U produžetku, Nepoznati Mustafu Golubića i Pavla Bastajića
stručno određuje kao anarhiste-komuniste:
„Golubić održava veze sa ostalim anarhistima-revolucionarima i
vrlo se često gubi iz Beča. Na dva dana pre moga odlaska, on se vratio iz
Graca, gde je bio jedan njihov veći kongres, na kome su donete izvesne

odluke, za koje nisam imao vremena da doznam na šta bi se trebalo da
odnose. I pored svih napora da ma šta doznam (o atentatu na Nj. v.),
nisam uspeo! Upotrebio sam svu veštinu i razvijao sve svoje sposobnosti
ne bih li ih izazvao da mi makar jednu re č reknu, koja bi mi poslužila
kao polazna tačka za dalji rad, ali sve je bilo uzalud. Tada sam pribegao

drugoj metodi. Mislio sam, kad ve ć ne mogu sam atentat da otkrijem,
ono bar da pokušam da ga spre im. I tako sam jednom prilikom, kada
č
nas je više bilo na okupu, upitao Mustafu, malo ironično i provocirajući,

104