Page 97 - Milomir Marić - Deca Komunizma

izvršio povratnik iz Oktobarske revolucije Spasoje Stejić, ali nema spora
da je i on radio nešto na tom planu. Marjan Stilinovi ć je u svojim
memoarima naveo kako je Mustafa nagovarao mladiće, koji su iz zemlje

stizali u Beč, da ubiju „krvavog psa, koji je ubio Apisa i Alijagića“.
„Aleksandra treba ubiti!“, rekao je Golubić Stilinoviću. „To je ključ
jugoslovenske revolucionarne politike i drugog rešenja i izlaza nema i ne
može biti. Posmatram te svake večeri i verujem da ćete to učiniti ti i tvoje
pokolenje. Ličiš mi mnogo na Gavrila. I Gavrilo Princip je imao tako
bledo i usko lice, turobne i zamišljene oči. Lice sanjalice i revolucionara.

Niko od nas nije tako tačno odredio i uočio sve one komponente
istinskog revolucionara kao Vlada Gaćinović. To je bio revolucionarni
pesnik naše generacije, pesnik kakvog mi više nemamo i kakav bi nam
danas itekako bio potreban. Srpski revolucionar, ako hoće da pobedi,
mora biti umetnik i konspirator, imati talenta za borbu i stradanja, biti

mučenik i zatvorenik. Čovek zapadnih manira i hajduk, koji će zaurlati i
povesti boj za nesrećne i pogažene. Revolucija nikad ne dolazi iz očaja,
kao što se pogrešno misli, nego iz revolucionarne misli koja raste u
narodnoj duši, bogatoj entuzijazmom, velikim unutrašnjim životom i
č
gestovima, misti nom psihologijom gomile. A sad su svuda oko nas
ćifte: bornirane, sitne papirnate, blede, činovnički malokrvne duše u

službi revolucije. Jao i pomagaj revoluciji! Završiće u nekoj činovničkoj
fioci, prekrivena slojevima prašine i izjedena od citata knjiških moljaca.“
Jedna poseta Beču i susret sa Golubićem i Bastajićem bili su dovoljni
da zagrebački skojevski aktivista, bogumilski odan pokretu, Mladen
Čonić oduševljeno prihvati ideju atentata na Aleksandra, pređe u
Beograd i počne sa pripremama. Na isti način oduševljeno, Stilinović je

napustio studije i po Golubićevom nalogu, početkom leta 1924, otišao da
vidi kako „posao“ napreduje. Sreo je Čonića, pokolebanog ne iz straha,
nego zato što ga je sekretar SKOJ-a Zlatko Šnajder ubedio da za atentat
nije vreme, da ne bi naišao na potreban odziv u srpskom narodu. Čonić
se dugo kolebao, preživljavao teške krize i strepeo kako će njegove
dileme primiti njegovi lični bogovi u Beču. Međutim, Bastajić se s

razumevanjem saglasio s Čonićevim odustajanjem, kad je dolazio u
Zagreb.
U Beču se onda pojavio bivši student prava Sava Nikolić, poznat iz
procesa Stejiću. Uspostavio je kontakt sa Golubićem, izložio mu planove
o ubistvu kralja Aleksandra i grupe vodećih političkih prvaka u

Jugoslaviji i zatražio novac i vezu s nekim ljudima u zemlji koji bi
pomogli da se ti atentati izvrše. No, ubrzo se ispostavilo da je to
provokator u službi beogradskog dvora. Demaskiran je i o njemu je

97