Page 103 - Milomir Marić - Deca Komunizma

na Alzerštraseu. Ciliga je zapamtio da se tu pojavljivao malo unezvereni
Golubić, noseći pod miškom stalno tri knjige: Rusku revoluciju Trockog,
pariski Komunistički bilten Borisa Suvarina i senzacionalni izveštaj iz

Moskve nekog američkog novinara o borbi za Lenjinovo nasleđe.
č
Golubi ć je govorio da o ekuje da Trocki, kao pobedonosni šef Crvene
đ
armije u gra anskom ratu, uskoro povede i etapu evropske i svetske
revolucije, dok mu je Ciliga suprotstavljao partijsku, Staljinovu liniju –
da je nastupio period privremene stabilizacije kapitalizma, koji treba
iskoristiti za unutrašnje jačanje pokreta i izgradnju jakog partijskog

aparata.
Iz jednog ugla gledala ih je neka plavuša, upadljivo fiksirajući Pavla
Bastajića. Prirodno, pomislili su da je prostitutka koja želi da joj makar
plate piće. Nije se libila da po konobaru poruči Bastajiću da pređe za
njen sto. Scena se ponavljala nekoliko dana zaredom, a drugovi su Pavla

zadirkivali da ga dama sigurno neće pojesti, pa bila prostitutka ili
špijunka. Kad joj je Levi prišao, ona mu je odbrusila da želi da razgovara
samo sa Pavlom Bastajićem.
Pošto se konačno s njom sreo, Pavle se sav zelen u licu pojavio kod
Levija:
„Uhvatila me je za kaput: ’Izvinite, gospodine Bastajiću, pođimo na

kafu, imam s vama važan razgovor.’ Kad smo seli, rekla je mirno:
’Budimo otvoreni, ja sam službenik britanskog poslanstva u Beču. Mi
pažljivo pratimo vaš rad, a donekle i rad vaših prijatelja. Sarađujete u
listu Balkanska federacija, prevodite brošure, znamo da ste povezani sa
sovjetskim poslanstvom i Balkanskim biroom KI.’ Izvadila je hiljadu
dolara i stavila na sto: ’Evo, uzmite, gospodine Bastajiću. Vi gladujete, a

to nije pravo. Sposoban ste čovek i živite bedno. Od vas ne tražimo ništa
strašno i nemoguće. Dajte nam izveštaj o čistki u Balkanskoj federaciji. Ako
budete voljni i dalje s nama sara ivati, dogovori emo se posebno.
đ
ć
Možete nam svakih petnaest dana podnositi izveštaj. Samo činjenice. S
kim radite i na kakvim zadacima.’“
„U početku nisam bio u stanju da joj bilo šta kažem“, nastavio je

Bastajić. „Kao da mi je kost bila zapala u grlu, krv mi je navirala u glavu
i silazila u noge. Dve crne kafe bile su ispred nas nepopijene. Čim sam se
sabrao, ustao sam, iz džepa izvadio onaj šiling koji sam pozajmio od
Žike (Konstantinovića), za hleb i slaninu, i pozvao konobara da platim.
Uspeo sam da joj kažem na rastanku: Engleska nije dovoljno bogata da

kupi Paju Bastajića!“
Iako je sutradan Zaporožec u sovjetskom poslanstvu ljutito pitao
Ciligu da li je čuo šta je „ovaj idiot“ učinio, umesto da je uzeo hiljadu

103