Page 92 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Predsedništva uputio ministru unutrašnjih poslova Ljubi Jovanoviću
Patku, povodom „interniranja i policijskog nadzora vrlog građanina
srpskog i četnika, odlikovanog Zlatnom medaljom za hrabrost – Mustafe

Golubića“. Jovanović je zamolio Škorića da to ne pokreće „u opštem
interesu“, a, pritešnjen zahtevima levice, tražio je da se sednica pretvori
u tajnu.
U prolazu kroz Rim, posle oslobađanja, Golubić je pričao prijatelju,
jednom od 1.300 kaplara, Milanu Janjuševiću:
„U predratnoj Srbiji, odnosno u Beogradu, živeo je neki

preprodavac starog gvožđa. Pošto mu poslovi nisu baš najbolje išli, rešio
je da obije i opljačka kasu nekog trgovca. Uhvaćen je i na robiji se još više
usavršio u mašinbravarskom zanatu. To je radio pošteno sve do svoje
smrti, ali je policija svaku istragu zbog neke pljačke započinjala s
njegovim hapšenjem. Tako ti je i sa mnom, moj Janjuše! Čim se u Evropi

desi neki atentat, prvo mene jure.“
Pošto su 1920. objavljeni memoari šuraka austrijskog cara Karla,
Siksta Burbonskog, mogla se shvatiti prava suština Solunskog procesa.
Austrija je s Francuskom bila stupila u separatne pregovore, u okviru
kojih su Srbiji date garancije u pogledu očuvanja suverenosti i, pride,
izlazak na more, pod uslovom da uništi sva tajna društva koja su „sejala

revolucionarnu propagandu protiv Habzburške monarhije“.

Kazačok u Beču

Ujedinjenje i oslobođenje južnoslovenskih naroda izgledali su
neuporedivo privlačnije u dalekim slutnjama i snovima, nego u zbilji

1918. godine.
Jedna poletna, prerano sazrela generacija vraćena je u nimalo
izazovne školske klupe.
Mora da su Mustafi Golubiću smešno izgledali prijateljski saveti
ć
cimera u iznajmljenoj sobi u Ivan-begovoj ulici Voje Luki a, koji ga je,
zajedno sa Borom Prodanovićem, nagovarao da se smiri tu u Beogradu i
ozbiljno prihvati studija prava. Ali, on je više voleo da sa penzionisanim

„crnorukcima“ bistri politiku u kafani hotela Moskva.
Kraljevi su onda još peške korzirali Beogradom, pa je bio u prilici da
Aleksandru Karađorđeviću u lice na javnom mestu skreše da će mu se
kad-tad osvetiti zbog ubistva Apisa, a da njemu komandant Kraljeve

92