Page 337 - Milomir Marić - Deca Komunizma

sretnem sa kraljem Petrom II. Nisam imao ništa protiv. Kralj me je
pozvao na čaj u otmeni hotel Kleridž. Vodili smo prilično neinteresantan
razgovor. S njim su bile supruga i tašta, grčka princeza Aspazija, koja je

bila glasnija od kralja i koja mi je stalno upadala u reč. Insistirala je da
đ
partizani pomognu kralju da ponovo do e na presto. A kralj je bio
i
unezvereni mladić moram priznati da sam imao izvesno razumevanje
za to zbunjeno čeljade s kojim su se igrali svi odreda.“
„Uglavnom ste pregovarali s taštom?“
„Jesam. Bio sam jedini partizan koga je kralj video. Englezi su i

prilikom moje prve misije u Londonu tražili da se sretnem s kraljem.
Izvestio sam Tita da sam to odbio. Kada je potpisan sporazum Tito–
Šubašić, više nisam imao razloga da strahujem od tog susreta. A oni su,
verovatno, želeli da me pridobiju za prijatelja. Očekivali su da ja, kao
generalski sin, možda imam neko razumevanje za monarhiju.“

„Kako ste održavali vezu s Titom?“
„Preko sovjetskog ambasadora. Bila je vrlo nezgodna veza preko
ć
Moskve do Drvara i nazad. Poslao sam mnogo poruka, ali se ne se am
da sam dobio odgovor.“
„Bili ste Šubašićev čovek od poverenja?“
„Ne znam. Znao je da sam čovek od velikog Titovog poverenja i da

je sve što kažem u skladu sa Titovom politikom i namerama. To je za
njega bilo važno, a to je bilo važno i za Čerčila.“
„U knjizi Sećanja niste isključivo verovali sopstvenim sećanjima.
Gotovo ste ih zanemarili u korist dokumenata i drugih istorijskih
izvora?“
„Takva mi je narav. Izdavač je knjizi dao naslov Sećanja; moj je bio

Borba za međunarodno priznanje Nove Jugoslavije 1941–45. Pritom sam
mislio na odnose Narodnooslobodilačkog pokreta i Velike Britanije,
želeći da prikažem kako je jedan ilegalni, revolucionarni, narodni pokret
sticao međunarodnu legitimnost kroz složen mehanizam kao što je rat,
isprepletan različitim međusobno suprotstavljenim interesima.“
„Nasuprot vašoj stoji knjiga istoričara Jovana Marjanovića Draža

Mihailović – između Britanaca i Nemaca?“
„U njoj je poseban akcenat dat na razvoj č etni kog pokreta i samu
č
ličnost Draže Mihailovića, a manje na njihov odnos sa Velikom
č
Britanijom. Uostalom, taj odnos je od po etka bio isprekidan i tanak,
pošto su četnici očigledno više sarađivali sa Italijanima, ustašama i

Nemcima. S druge strane, mi smo se s četnicima i svima ostalima tukli, a
sa Englezima smo, vremenom, uspostavili bliske odnose. Iako je do toga
došlo polako i postepeno, ra unali smo da nas oni kad-tad moraju
č

337