Page 336 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ć
ć
Prema tome, mogu e je samo da se radi o sticaju nesre nih okolnosti.
Moji oficiri su procenili da je taj avion leteo prema Splitu. Najedanput je
primetio naš i okrenuo se…“

„Kad je sve tako jasno, otkud onda tridesetogodišnja sumnjičenja?“
„Onda smo, a verovatno i sada, mislili da iza svakog našeg
neuspeha stoji izdaja. Uvek je neko drugi bio kriv, neki špijun. Nismo
hteli sebi da priznamo da smo ponekad bili neefikasni i brljivi. Da smo
na Glamočkom polju postupili po vojnim pravilima, i imali osmatrača,
đ
sve bi bilo u redu. Me utim, kad se ’dornije’ spustio, komandant
aerodroma kapetan Kereković i njegovi potčinjeni bili su fascinirani
samim pogledom na partizanski avion sa petokrakom zvezdom. Sjatili
su se oko njega, kao deca, da se s njim slikaju. Da smo pazili, ne bismo se
skupljali na gomilu i mala je verovatnoća da bi bombice od pet
kilograma uopšte i pogodile avion, kao što ga nisu ni pogodile.

č
Ako bih dobio nema ki dokument u kome se kaže: obavešteni smo
da ć e tada i tada avion da poleti i zbog toga smo poslali ’henši’ da
napadne ’dornije’, rekao bih da je taj Nemac šašav, ali bih, opet,
poverovao. Naši se nisu potrudili ni da pronađu operacijski dnevnik
č
č
banjalu kog aerodroma!? Uopšte, ne znam da li je to bio nema ki ili,
možda, domobranski avion. Mislim da smo to završili i da su moji
argumenti dovoljno jaki.“
„Vi ste prvi partizan koji se sreo sa Šubašićem?“
„Obavešten sam da je Šubašić pozvan iz Amerike i da Britanci žele
da ga nametnu kralju za novog predsednika vlade. Tom prilikom, neko
iz našeg Udruženja južnih Slovena ugovorio je jedan vrlo smešan sastanak
između mene i Šubašića. Sastali smo se oko devet uveče konspirativno u

Ridžent parku. Navodno, bez znanja engleske obaveštajne službe, pošto
je to samo naša interna stvar. Pokušavao sam da ga ubedim da se ne
primi predsedništva vlade. Da tako dokažemo Englezima da kralj nije u
stanju da za predsednika vlade dovede nekog ko je u stanju da se
sporazume sa partizanima i AVNOJ-em. U tom slučaju, Englezi bi bili
prinuđeni da se obrate direktno nama. Šubašić to nije hteo, zbog pritiska

Engleza i Amerikanaca, a i zbog li ne sujete. Nije mala stvar kad se
č
provincijskom advokatu iz Karlovca ponudi mesto predsednika
jugoslovenske vlade.“
„Hteli ste da ga vrbujete protiv kralja?“
„Ne, tražio sam da od Engleza iznudimo da Nacionalni komitet

priznaju za legitimnu jugoslovensku vladu.“
„Sreli ste i kralja Petra II?“
„Jednom prilikom, Šubašić je pitao da li bih bio spreman da se

336