Page 333 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 333

hotelu.    ’Ima   raznog    sveta,  nisu   svi  kao   vi’,  govorio    je.  Na  kraju   je,
               mislim, od Tita tražio neke pare…“
                     „Tito vam se nije poveravao?“

                     „Govorio je u superlativima o Sovjetskom Savezu. I Tito i Kopinič
               na isti su me način uveravali da je to jedinstvena oaza raja na zemlji.
               Proizvodnja toliko napreduje da je na pomolu opšte blagostanje. Divili
               su se kako je vojska naoružana i uređena, pritom kritikujući tursku
               vojsku, koja je bila sva dronjava i jadna. Ukratko, tvrdili su da su
               neverovatna sreća i darovi s neba, na neobjašnjiv način, pripali

               sovjetskom narodu.“
                     „Jeste li im verovali?“
                     „Jesam. Bio sam prilično naivan, a nisam imao ni razloga da im ne
               verujem.“
                     „Oni su sami bili ubeđeni u ono što su govorili?“

                     „Uveren     sam    da   jesu.  Ne   mogu     da   kažem     da  su   hteli  da   me
               obmanu.
                     Nezavisno      od  Tita,  otišao   sam   u  sovjetski   konzulat,    pošto    me   je
               drug iz Zagreba Ivan Korski zamolio da tamo odnesem jednu poruku.
               Tek kasnije sam saznao da je pripadao struji Petka Miletića, koja je Titu
               radila o glavi. Svoje predloge i ideje izložio je u dugačkom pismu, koje

               sam ja predao sovjetskom konzulu. Pojma nisam imao da Partiju razdiru
               frakcijske borbe i nisam mogao da pretpostavim da u njoj može doći do
               sukoba. Sa male distance, smatrao sam je za gotovo svetu stvar.“
                     „Možda je u tom pismu bilo nešto protiv Tita?“
                     „Ne    znam.    Korski     mi   je  rekao   da   se   radi   o  nekom      važnom
               tehničkom izumu. On je bio inženjer.“

                     „Ništa niste znali o moskovskim procesima i čistkama?“
                     „Napise      i  brošure     o  tome     odbacivali     smo     kao    smišljenu     i
               zlonamernu fašističku propagandu. Ante Ciliga, član CK KP Hrvatske, u
               SSSR    je  godinama     bio  u  logoru   i  uspeo  je  nekako   da   se  vrati.  Posle  je
               napisao nekoliko antisovjetskih knjiga o koncentracionim logorima. Mi
               smo ga odbacivali kao najgoreg izdajnika.

                     …U Carigradu mi je Tito rekao kako bi želeo da me vidi u Zagrebu.
               Ne znam kad je stigao, pozvao me je u martu 1940, zamolio da nabavim
               radio-stanicu i za nju iznajmim jednu vilu. Tog leta dodeljen sam na rad
               Kopiniču.“
                     „Bili  ste   u  procepu.     S   jedne   strane,   javno    u   društvu     imu ne
                                                                                                     ć
               klijentele, a s druge, održavali ste tesno vezu sa komunističkim
               podzemljem?“
                     „Ne,   nisam    imao    nikakve    veze   s  komunistima.      Tito   je  tražio  da


                                                          333
   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338