Page 332 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 332

„Dok ste napredovali iz Niša prema Kičevu, jeste li imali neku
               realnu viziju šta ćete raditi u životu?“
                     „Nisam     hteo  da   ostanem    dugo    u  sudu.   Zaposlio    sam   se  u  vreme

               velike privredne krize, kad je bilo vrlo teško dobiti nameštenje u
               privatnoj službi ili kod advokata. Inače, od početka sam želeo da
               postanem advokat, odnosno pravni zastupnik inostranih firmi. Posle mi
               je klijentela u Zagrebu bila austrijsko-švajcarsko-italijanska. Nemački
               govorim kao Nemac, jednako dobro i italijanski i francuski.“
                     „Za vreme školovanja, imali ste kontakte s partijskim aktivistima?“

                     „Glavni mentor za marksizam bio mi je dr Mladen Iveković.
               Upućivao me je koje knjige da čitam. Često smo razgovarali o socijalnoj i
               ekonomskoj situaciji u zemlji i svetu.“
                     „Iz ličnog životnog iskustva, bili ste dobro upoznati sa situacijom u
               većem delu zemlje?“

                     „Jeste,  mada    sam   bio  mlad   i  naivan.  Mnoge     probleme     nisam   bio  u
               stanju   da  shvatim.    U  ono   vreme č inilo    mi   se  da  su  najprikladnija    ona
               rešenja koja nudi marksistička filozofija i analiza kapitalističkog društva.
               Pokretu sam, tako, prišao više s intelektualne strane, razmišljajući i
               tražeći izlaz za goruća pitanja. Meni, lično, ništa nije falilo.
                     …U Zagrebu sam imao veze s nekoliko komunista. Veda Zagorac

               me je upoznala sa Hertom Has, Titovom drugaricom, i od nje sam počeo
               da dobijam neke zadatke. Išao sam jedanput u Francusku, da Titu
               pošaljem     nov anu     doznaku      za  brod    kojim   je  trebalo   da   otputuje    u
                                 č
               Francusku. U Nici sam prisustvovao nekom teniskom turniru i, usput,
               poslao mu novac. Kasnije sam saznao o kome se radi. Imao sam samo
               njegovu adresu u Crikvenici.

                     Tita sam prvi put sreo u januaru 1940. godine, kad sam kod njega i
               Kopiniča otišao u Carigrad. Herta Has, koja je za mene predstavljala celu
               partijsku organizaciju, zamolila me je da im odnesem falsifikovane
               pasoše i izveštaj CK KP Hrvatske za Tita. Kao advokat, imao sam pasoš i
               mogao sam da putujem kuda hoću. Pogotovu što sam zastupao neku
               zagrebačku fabriku drveta koja je imala poslove u Carigradu.

                     Proveo sam pet ili šest dana u razgovoru s Titom. Nisam znao da je
               generalni sekretar Partije, iako sam naslućivao da je visoki funkcioner.
               Pričao mi je da je došao iz Sovjetskog Saveza, a mene je ispitivao i tražio
               moju    ocenu   situacije  u  Hrvatskoj    i  Srbiji,  gde  sam  ranije  živeo.  Bio  je  to
               prijatan, šarmantan gospodin. Voleo je da lepo izgleda. Šetali smo dugo

               carigradskim ulicama i parkovima.
                     …Jednog       dana    Titu   je  prišao   mlad č ovek       i  rekao    mu    da   je
               jugoslovenski agent koji je dobio zadatak da pazi na sumnjive goste u


                                                          332
   327   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337