Page 335 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 335

na SSSR. Kopinič        je javljao u Moskvu da transporti nemačkih jedinica
               idu preko Rumunije na Istok i da pijani nemački oficiri govore kako će
               vrlo brzo umarširati u Moskvu.“

                     „Kao Kopiničev kurir počeli ste, normalno, da se bavite
               obaveštajnim radom?“
                     „Ne, bio sam samo zakupac kuće u kojoj je on radio. Da susedi ne bi
               nešto   posumnjali,     morao     sam   povremeno       da   tu  spavam     i  ja  sam  to
               savesno obavljao.
                     …Ne znam kako i zašto, ali dva puta sam se susreo sa Krležom.

               Vodili smo strogo poslovne razgovore oko njegovih novih izdanja i
               pretplata.“
                     „Koliko ste bili u toku Sukoba na književnoj levici?“
                     „Čitao sam Pečat, sve to pratio i, naravno, moje simpatije su bile na
                                                                                                ć
               strani  Partije. Č inilo   mi  se  da  je  cela  stvar  u  tome  što  Krleža  ne e  da  se
               pokorava partijskoj disciplini. Užasnuo sam se kad sam saznao da,
               jedanput ili dvaput, Krleža jednostavno nije došao na zakazane sastanke
               s Titom.“
                     „Kad ste upoznali Lolu Ribara?“
                     „Pred   rat,  Tito  me  je  poslao  kod   njega  u  Beograd.    Drugi   put,  1942.
               došao je u Zagreb s Kopiničem. Uzeo me je za svog pomoćnika. Pre toga,

               dobio    sam   dozvolu     da  idem    u  partizane,    pošto   mi  je,  kao  poznatom
               srpskom intelektualcu, dalji opstanak u Zagrebu bio sve teži.
                     Preko   Sarajeva,   zajedno    smo   otišli  u  Fo u.  Smestili  smo    se  u  hotel,
                                                                       č
               sad je to neki muzej, i odmah su nas odveli kod Tita, u jednu kućicu kraj
               mosta.    Ðilas   je  još  uvek  bio  u  Crnoj   Gori,   Žujovi  ć  i  Rankovi  ć  su  bili
               pored Tita. I Lola im se pridružio. Oni su bili rukovodstvo, a u drugom

               ešalonu bili smo Milentije Popović, Vlado Dedijer, Krcun Penezić,
               Mihailo Švabić, Arsa Jovanović, ja, i naše drugarice. Ja sam dodeljen Titu
               da sredim zaplenjenu četničku arhivu i dokažem njihovu saradnju sa
               okupatorom.“
                     „Još  uvek   se  veruje  da  je  Lolina  smrt   obavijena    velom    tajni.  U  tom
               trenutku    bili  ste  neposredno    pored   njega.   Sumnja    se  da  je  o  planu  vaše

               misije neko obavestio neprijatelja, a i još ponešto?“
                     „Moj    decidiran     odgovor      je:  nema     govora    o   izdaji   i  radi   se
               jednostavno o nesrećnom slučaju. Nemci su verovatno znali da je
               domobranski       avion   nema kog     porekla    ’dornije’  prešao   na  našu   stranu   i
                                                č
               da se nalazi na Livanjskom polju. O tome nema spora. Ali oni protiv

               bombardera, ni u kom slučaju, ne bi poslali malu muvu, izviđačku
               mašinu naoružanu jednim mitraljezom. Sem toga, avion je na Glamočko
               polje kasnio dva sata. Da je stigao na vreme, mi bismo već                  bili u Italiji.


                                                          335
   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339   340