Page 335 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 335
na SSSR. Kopinič je javljao u Moskvu da transporti nemačkih jedinica
idu preko Rumunije na Istok i da pijani nemački oficiri govore kako će
vrlo brzo umarširati u Moskvu.“
„Kao Kopiničev kurir počeli ste, normalno, da se bavite
obaveštajnim radom?“
„Ne, bio sam samo zakupac kuće u kojoj je on radio. Da susedi ne bi
nešto posumnjali, morao sam povremeno da tu spavam i ja sam to
savesno obavljao.
…Ne znam kako i zašto, ali dva puta sam se susreo sa Krležom.
Vodili smo strogo poslovne razgovore oko njegovih novih izdanja i
pretplata.“
„Koliko ste bili u toku Sukoba na književnoj levici?“
„Čitao sam Pečat, sve to pratio i, naravno, moje simpatije su bile na
ć
strani Partije. Č inilo mi se da je cela stvar u tome što Krleža ne e da se
pokorava partijskoj disciplini. Užasnuo sam se kad sam saznao da,
jedanput ili dvaput, Krleža jednostavno nije došao na zakazane sastanke
s Titom.“
„Kad ste upoznali Lolu Ribara?“
„Pred rat, Tito me je poslao kod njega u Beograd. Drugi put, 1942.
došao je u Zagreb s Kopiničem. Uzeo me je za svog pomoćnika. Pre toga,
dobio sam dozvolu da idem u partizane, pošto mi je, kao poznatom
srpskom intelektualcu, dalji opstanak u Zagrebu bio sve teži.
Preko Sarajeva, zajedno smo otišli u Fo u. Smestili smo se u hotel,
č
sad je to neki muzej, i odmah su nas odveli kod Tita, u jednu kućicu kraj
mosta. Ðilas je još uvek bio u Crnoj Gori, Žujovi ć i Rankovi ć su bili
pored Tita. I Lola im se pridružio. Oni su bili rukovodstvo, a u drugom
ešalonu bili smo Milentije Popović, Vlado Dedijer, Krcun Penezić,
Mihailo Švabić, Arsa Jovanović, ja, i naše drugarice. Ja sam dodeljen Titu
da sredim zaplenjenu četničku arhivu i dokažem njihovu saradnju sa
okupatorom.“
„Još uvek se veruje da je Lolina smrt obavijena velom tajni. U tom
trenutku bili ste neposredno pored njega. Sumnja se da je o planu vaše
misije neko obavestio neprijatelja, a i još ponešto?“
„Moj decidiran odgovor je: nema govora o izdaji i radi se
jednostavno o nesrećnom slučaju. Nemci su verovatno znali da je
domobranski avion nema kog porekla ’dornije’ prešao na našu stranu i
č
da se nalazi na Livanjskom polju. O tome nema spora. Ali oni protiv
bombardera, ni u kom slučaju, ne bi poslali malu muvu, izviđačku
mašinu naoružanu jednim mitraljezom. Sem toga, avion je na Glamočko
polje kasnio dva sata. Da je stigao na vreme, mi bismo već bili u Italiji.
335