Page 334 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 334

budem sasvim po strani. Nisam bio član nijedne partijske ćelije.
               Održavao sam vezu jedino s Titom.
                     Kretao sam se isključivo u elitnom društvu, među intelektualnom i

               novčanom aristokratijom.“
                     „Dobro ste živeli?“
                     „Pripadao sam svetu lekara, advokata, industrijalaca. Vodili smo
               intenzivan društveni život. Bar dva-tri puta nedeljno pozivan sam na
                  č
               ve ere    i  prijeme.  Mlad    i  neoženjen,    bio  sam   u  prilici  da   se  udvaram
                                   ć
               ministarskim      k erkama.      Skoro   svako    ve e   sedeli   smo   u Esplanadi     ili
                                                                    č
                                                                                 ć
               Gradskom podrumu.        Od   1939.   do  po etka    rata,  ne  se am   se  da  sam   kod
                                                            č
               kuće večerao.
                     Vrlo lepo sam zarađivao. Sagradio sam vilu na Srebrenjaku, koju još
               uvek imam. Ali i Tito je uvek imao novaca i bio je veliki kavaljer. Nikad
               nije  dozvoljavao     da  neko   drugi   plati  u  kafani.  Znao   je  da  imam   mnogo

               novaca,    ali  nije  hteo  ni  da č uje  da  ja  platim.  Bio  je  vrlo  siguran  u  sebe,
               nikad se nije kolebao.“
                     „Viđali ste se često i sa Hertom Has?“
                     „…Kad      je  Tito  otišao   u  Beograd,    u  amanet     mi   je  ostavio   da  se
               brinem    o  Herti.   Ako   ho ete   takve   detalje,  u  mojoj   garsonjeri    je  dobila
                                              ć
               trudove. Taksijem sam je odveo kod dr Šilovića u akušersku kliniku.

               Kad    sam   saznao   da  je  rodila  sina,  otišao  sam   prvi   sa  velikim   buketom
               cveća. Svi su mislili da sam ja srećni otac i primao sam čestitke.
                     Dva   do   tri  puta  nedeljno   odlazio   sam   kod   Kopini a.    Verovao     sam
                                                                                     č
               da održava vezu naše partije sa Kominternom, kao Titov tehnički
               saradnik. Zato ne razumem ovo što se sad piše. Izgledalo mi je da je Tito
               bio veliki šef, a svi mi ostali – njegovi poslušni službenici. Tek pre

               nekoliko godina saznao sam da je Kopinič                 održavao vezu i sa nizom
               drugih evropskih partija. Konspiracija je vražja stvar i moram priznati
               da je Kopinič bio za nju pravi majstor.
                     Mnogo kasnije sam saznao da je Tito generalni sekretar KPJ.
               Konačno, lično me je primio u Partiju.“
                     „Kako je to izgledalo?“

                     „Rekao je: Čuo sam da nisi član Partije? Godinama si simpatizer. Od
               danas se smatraj članom i plaćaj članarinu Kopiniču.“
                     „Gde vas je zatekao rat?“
                     „Mobilisan sam kao konjički poručnik. Učestvovao sam u borbi na
                                                             č
               Dravi,   zapadno     od  Varaždina.    Povla ili   smo   se  i  moj  puk  je  zarobljen  u
               blizini Zagreba. Vladala je velika konfuzija, pa sam lako pobegao i
               ponovo se stavio na raspolaganje Kopiniču.
                     …Preko svojih veza saznavao sam da se Nemci spremaju za napad


                                                          334
   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339