Page 331 - Milomir Marić - Deca Komunizma

đ
I ja sam bio predvi en za vojni poziv. Kum nam je bio austrijski
admiral i otac, konjički oficir, želeo je da odem u ratnu mornaricu. Imao
đ
sam ve ć rezervisano mesto u Vojnoj školi u Puli, ali u me uvremenu je
Austrija propala, a sa njom i moja vojni ka karijera. Otac je Prvi svetski
č
rat završio u činu austrijskog majora, preuzet je u jugoslovensku vojsku i
napredovao je do čina brigadnog generala.“
„Dosta ste se seljakali. Rođeni ste u Zadru, živeli u Temišvaru,
Trstu, Varaždinu. Studirali ste u Parizu i Zagrebu.“
„U Beču sam učio osnovnu školu, počeo gimnaziju. U Zagrebu

završio prava, u Parizu godinu dana pohađao jednu sociološku školu.“
„Niste se skrasili ni kao sudski pripravnik i, na kraju, sudija?“
„U Nišu sam bio sudski pripravnik, tamo su bili moji roditelji.
đ
č
Majka me je molila da do em. Po eo sam kao volonter. Izgleda da sam
dobro radio, kad sam dobio nameštenje u sudu. Međutim, došle su neke
prijave iz Zagreba da sam kao student bio levi ar i da sam se kretao
č
među komunistima. Po kazni sam prebačen u Leskovac.
Povezao sam se sa Dragoljubom Trajkovi em, koji je posle rata bio
ć
sudija Vrhovnog suda SR Srbije, i Jocom Jovanovićem, ’levim
zemljoradnikom’. Zajedno smo radili na pokretanju opoziciono
č
raspoloženog lista Nedeljne novine. Opet po kazni, preba eni smo u
Prištinu. Ostao sam tri godine, položio sudsko-advokatski ispit i bio
postavljen za sudiju u Kičevu. Uz neku protekciju, prebačen sam u Šid,
gde mi je, konačno, dozlogrdila provincija. Dao sam ostavku i otvorio
advokatsku kancelariju u Zagrebu.“
„Nije mi baš jasno kako je komunizam išao uz vaše kućno vojničko
vaspitanje i disciplinu?“

ć
„Otac je bio fini č ovek i nepisano pravilo je bilo da u ku i ne
raspravljamo o politici. Ostavljao mi je potpunu slobodu delovanja, a ja
njega, normalno, nisam uspeo, niti sam imao nameru, da prevaspitavam.
č
Majka i sestra su delile moje politi ko uverenje. Ništa č udno, č esto se
dešavalo da su deca nosilaca vlasti bila progresivno orijentisana.“
đ
„ Č udno mi je kako generalski sin nije mogao odmah da na e
pristojan posao u Zagrebu?“
„U predratnoj Jugoslaviji postojala je velika razlika između oficira
solunaca i oficira preuzetih iz austrougarske vojske. Iako su moji bili
Srbi, pravoslavci, smatrani su za starešine drugog reda. Otac,
generalštabni oficir, vraćen je u trupu. Pored toga, po nekom starom

krutom austrijskom vaspitanju, bilo je prosto nepristojno tražiti bilo
kakvu protekciju. To moj otac ne bi nikad dozvolio. Normalno je što sam
kao mladi pravnik karijeru počeo u provinciji. Pa, dokle doguram…“

331