Page 328 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 328

pozicije.    Zato    su   mnogi     od   ovih    oficira,   ne   mogavši      da   izdrže
               svakodnevno šikaniranje, odlazili razočarani i početkom 1942, posle
               vidnog razvoja četničkog pokreta, prelazili u četnike. Rekao bih više

                                                                                      č
                                                                                                  đ
               zbog    naših   grešaka    i  gole  nužde,   nego   iz  nekog    politi kog    ube enja.
               Ovakva politika crnogorskog partizanskog rukovodstva naišla je na
                                                                                                   ć
               oštru   osudu     i  kritiku  CK    KPJ,   a  posebno     druga    Tita.   Gledaju i    sa
               istorijske distance, najhumaniji odnos prema oficirima koji su se javljali
               u partizane imali su drugovi Tito, Kardelj i Bakarić. Zahvaljujući baš
               njima,   mnogi     od  tih  oficira  su  ostali  do  kraja   rata  u  NOV-u,     a  preko

               četrdeset su proglašeni za narodne heroje.“
                     „Kakvo     je  danas   vaše   vi enje   partizanskog      rata,  tim   pre  što  ste
                                                     đ
               učestvovali u stvaranju te strategije u našim uslovima?“
                     „Iskustvo i pouke našeg narodnooslobodilačkog rata i revolucije su,
               van svake sumnje, veoma značajne i dragocene. Ali kao što znamo, novi

               događaji proističu iz istorijskih situacija koje su neponovljive i ne postoji
               životno iskustvo koje bi važilo za sva vremena. Između prošlog i nekog
               mogu eg      novog    rata  postoji  jedan   vremenski     razmak,     u  kome    ljudska
                       ć
               misao sigurno nije mirovala. Zato dostignuća iz našeg poslednjeg rata
               mogu     imati   samo     relativnu    vrednost    i  mi   se  moramo      okrenuti     ka
               budućnosti. Ne možemo večito živeti u slavnoj prošlosti i od prošlosti.

                     Sećanja sa Une, Neretve, Sutjeske, Sremskog fronta i mnogih drugih
               bitaka bude kod nas učesnika, razume se, posebnu pažnju i naročiti
               duševni nemir, ali i stvaraju podsticaje da se tom zaista specifičnom ratu
               priđe sa više kritičkog preispitivanja, zadirući dublje u njegovu
               psihološku, sociološku i ljudsku stranu. Sada se dobro vidi da smo u
               konkretnim operativno-taktičkim operacijama možda mogli naći i

                                                                                         đ
               korisnijih    rešenja   od   odluka    koje  su   donošene     i  sprovo ene     u   delo.
               Istorijska kritika ima pravo da hladno kaže istoriji: ’Nije trebalo da imaš
               takav tok. Bolje bi bilo da je bilo drukčije.’“
                     „Danas izgleda da smo u ratu bili potpuno bezgrešni, a da su
               neprijatelji bili obični kreteni?“
                     „Pravo je čudo koliki smo heroji, ako je neprijatelj zaista bio toliko

               slab. Govoreći iskreno, mi učesnici u ratu znamo da su Nemci i na
               balkanskom       ratištu  imali   izvrsne    ratne  jedinice,   koje  su   se  i  te  kako
               dobro tukle. Italijani su se naročito dobro borili na utvrđenim
               položajima i u gradovima. Naši domaći neprijatelji su se vrlo hrabro
               borili sve do kapitulacije Italije. Dakle, sve što smo postigli, postigli smo

               uz velike napore, ogromne žrtve i veliku ratnu veštinu našeg
               komandnog kadra.“
                     „Kakva je naša armija izašla iz rata? Operiše se brojkom od 800.000


                                                          328
   323   324   325   326   327   328   329   330   331   332   333