Page 326 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„’Versajsku Jugoslaviju’ izmislila je Kominterna, preuzeli je
Musolini i Hitler, a posle su to ime u zemlji, nezavisno jedni od drugih,
koristili rukovodeći ljudi ustaškog i komunističkog pokreta. Tako je taj

nesretni termin u političko-propagandnom rečniku korišćen iz
najrazličitijih pobuda i s najrazličitijim ciljevima, bez obzira na to što je
od početka istorijski netačan i neistinit. Na mirovnoj konferenciji u
Versaju prisutne velike sile, pobeđene i pobednice, čak i naše
dojučerašnje saveznice, bile su protiv stvaranja zajedničke jugoslovenske
države. Javno i tajno učinjeno je praktično sve da do nje i ne dođe. To je

neoboriva istina. Da nije bilo Srbije i njene pobedonosne vojske, nikada
č
ne bi došlo do stvaranja prve zajedni ke jugoslovenske države, posle
trinaest vekova odvojenog života. Nije slučajno naš delegat dr Ante
Trumbić rekao: ’Mi tamo nismo imali nijednog prijatelja.’
Tek nedavno je ta proizvoljnost koja je toliko dugo zamenjivala

istinu konačno korigovana na našim poslednjim naučnim skupovima.
Posebno u Zagrebu, u Jugoslovenskoj akademiji znanosti i umetnosti.
Nikada ne smemo zaboraviti da je i ta prva Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca, ma kakva ona bila, stvorena na brdima kostiju i potocima
krvi srpskog naroda, uz veliku pomoć jugoslovenskih dobrovoljaca iz
svih naših krajeva, a ne za zelenim stolom, kako su doskoro složno

propovedali naši najveći ’prijatelji’ i neprijatelji.“
„Za razliku od brojnih, daleko manje uzbudljivih i manje
ilustrativnih biografija, nekoliko decenija vašeg javnog života zasada je
ograničeno na nekoliko šturih enciklopedijskih redova?“
č
„ Č ovek uvek teži ne emu višem, uzvišenijem, boljem i sretnijem i
tome kao da nema kraja. Nekad ga vidimo kako žudi i teži da poseduje,

da je nešto samo njegovo lično, da se po svaku cenu ističe, bude zapažen
i da je neko, a iznad svega, da ima vlast, mo ć i slavu. Zato nikoga ne
treba da iznenađuje što naše enciklopedije, leksikoni i službene
biografije oslikavaju pojedine naše rukovodeće ljude kao idealne
bogove, genijalne ljude bez ’straha i mane’, koji su stvarali neviđena
čuda u našoj najnovijoj istoriji. Sećam se opaske jednog francuskog

filozofa: ’Dobar’ agitprop je u stanju da od kukavice napravi orla, a od
idiota genija.“
„Pa i vaša zvanična biografija je puna pohvala?“
„Moj život se sve do danas odvijao po staroj klasičnoj mudrosti:
’Mnogo raditi, malo se isticati. Više biti, manje izgledati.’

Potičem iz siromašne, nepismene seljačke porodice. Šest razreda
gimnazije završio sam u Podgorici. Nemajući mogućnosti da se dalje
školujem o svom trošku, stupio sam u Vojnu akademiju i 1929. postao

326