Page 25 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Magle stižu sa Istoka

Knjige Karla Štajnera ne zaokružuju samo njegov sibirski udes, već

nude nove dragocene kamičke u tragičnom mozaiku najveće more
čitave jedne generacije naprednog čovečanstva. Iako je na desetine
naših glasnika iz Sovjetske Rusije sa različitim namerama i
ubeđenjima štampalo svoje friške utiske, impresije, izletničke beleške i
sećanja, otrežnjenje je došlo tek mnogo godina docnije.

U sred noći, 4. novembra 1936, supruga Sonja probudila je Karla

Štajnera iz najdubljeg sna. Neko je zvonio na vratima njihovog

stana u Novoslobodskoj ulici broj 67–69. Nepoznati se oglasio
kao kućepazitelj, usplahiren i zabrinut što voda iz njihove kuhinje,
navodno, prodire na donji sprat. Natporučnik NKVD-a pitao je ima li
oružja i pokazao mu nalog za hapšenje.
Uopšte nije bio iznenađen, ni zatečen. Taj trenutak za komuniste u

Moskvi bio je onda gotovo obredni č in. Zaslužena ili nezaslužena, ali –
božja kazna.
Koji dan ranije, u kancelariju Karla Štajnera u Izdavačkom zavodu
Kominterne banuo je bivši organizacioni sekretar KPJ Antun Mavrak.
Isključen iz Partije, bukvalno na ulici, bez zaposlenja, prihoda i „hlebne
č
karto ke“. Štajner ga je smestio u skladište papira, pored štamparije. Za
to je strogo ukoren, a Mavrak izbačen i upućen u zatvor Suzdalj. Grgura
Vujovića, predstavnika naše partije u Kominterni, sreo je u šetnji pored
zgrade starog moskovskog univerziteta. Panično ga je dozivao: „Švabo!“
Rekao je snuždeno i utučeno: „Izbacili su me iz Partije!“ „Kada?“ „Ovog
momenta.“ Njegov greh bio je što je rođenom bratu Voji, zatvorenom

negde u Sibiru, poslao paket sa legalnim ruskim časopisima i dva
kilograma „suharika“, crnog osušenog hleba koji mesecima može stajati.
Štajner je u Moskvi nastavio da se viđa i sa jednim od vođa KPJ Ðukom
Cvijićem, stalno sumnjičenim zbog građanskog porekla i ranijih
„levičarskih“ odstupanja. Pao je u duboku melanholiju. Otkazana mu je

25