Page 21 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Pristupajući svetskoj revoluciji, Korčaginov saborac, još jedan
„oslobođeni radnik“, dao je svečanu obavezu: „Postojali su u Grčkoj, ni
sam ne znam kada, neki naučnici koji su bili jako uobraženi i nazivali su

ih filozofima. Jedan takav je, od silne obesti, poludeo i ceo život je
proveo u buretu. Filozofija je grozna lagarija i obmana. Ja, drugovi, tom
burgijom nemam želje da se bavim. A što se tiče istorije naše partije – od
sveg srca.“
Sada je, međutim, ozbiljno dovedeno u pitanje takozvano
socijalističko takmičenje. Ni sovjetsko rukovodstvo više ne veruje u

proizvodnju čiji su glavni pokretači pohvale na fabričkoj oglasnoj tabli i
fotografije najboljih radnika na uličnim udarničkim panoima. Herojski
stahanizam, koji je Staljin lansirao tridesetih godina u sklopu svoje
politike „širokog socijalističkog nastupanja“, iako se u priličnoj meri do
danas održao, nikome više ne izgleda naročito pouzdan i od koristi.

Čak i sam Stahanov je u svojoj knjizi Moj život sasvim iskreno
napisao da je pre nego što je postavio rekord prvo svratio u blagajnu
rudnika da, zlu ne trebalo, proveri je li i prethodnog meseca bio najbolje
plaćen.
Uoči Međunarodnog omladinskog dana 31. avgusta 1935. godine,
mladi rudar Aleksej Stahanov je u Donbasu iskopao rudarskim čekićem

sto dve tone uglja i na taj način petnaest puta premašio normu. Tri dana
kasnije, Stahanova je, opet povodom nekog praznika, nadmašio jedan
partijski radnik, da bi ubrzo sam Stahanov superiorno udvostručio svoj
raniji rekord. U svim oblastima proglašavani su najbolji radnici, koji su,
kako je zahtevala tadašnja sovjetska propaganda, po nekoliko puta
postizali bolje rezultate nego „prijateljska radnička klasa u mrskim

kapitalističkim zemljama“.
U to vreme i na partijskim kongresima je govoreno da su „svinje
glavne sovjetske mašine za proizvodnju mesa. Svinje će se brzo patiti i to
će biti naša najlepša muzika budućnosti“.
Slava Stahanova mogla je da se meri sa popularnošću filmskih
zvezda na Zapadu, iako su iza njih stajale dve potpuno različite fabrike

snova. Ali zanimljivo je da sovjetski građani Stahanovu pisma podrške
nikad nisu slali na njegovu rodnu Kadijevku (sada Stahanov), nego
direktno na Kremlj. U jednom od tih pisama je stajalo: „Raduje nas
saznanje da je jedino naše društvo moglo da od najobičnijeg rudara učini
čuveno lice.“ Radnici sa Severnog pola poručivali su Stahanovu da i oni

pokušavaju da premašuju radne rezultate. Završene su polarne noći i
č
ć
č
kod njih je kona no po elo da svi e i sija sunce, koje ć e, oni se nadaju,
uskoro razvedriti i nebo nad celim Sovjetskim Savezom.
21