Page 20 - Milomir Marić - Deca Komunizma

smeni iskopao je neverovatnih hiljadu tona uglja.
Rodonačelnici našeg stahanizma posle svojih podviga najčešće nisu
bili pijani samo od slave. Čak je i predsednik Tito na prijemima pravio

šale na račun Alijine privrženosti čašici. Surove zakone estrade prvi su
na svojim plećima osetili nedužni i nepripremljeni rudarski kolosi.
Radnici beogradskog hotela Moskva poslali su Aliji Sirotanoviću
stihove, sindikat Zagreba – njegovu bronzanu bistu, koju on i danas drži
pored uzglavlja, sindikalni rukovodioci Svetozar Vukmanović Tempo i
Ðuro Salaj isposlovali su mu mesec dana luksuznog odmora u Opatiji.

Njegovo selo je, po specijalnom Titovom nalogu, dobilo struju, a on je
biran u jedom sazivu za narodnog poslanika.
U međuvremenu, 38 puta je proglašavan udarnikom (dvaput kao
penzioner). Krajem 1984. objavljena je vest da je, zajedno sa grupom
omladinaca iz BiH, Alija Sirotanović posetio Brione.

Tek odskoro, prvi put posle Oktobarske revolucije, državni i
partijski forumi sovjetskim građanima poručuju ono što oni sami jedino
ć
pamte i suviše dobro ose aju: da ne žive u najidealnijem društvu na
ć
svetu i da oko njih baš ne cveta samo cve e. Teši ih jedino to što je,
prema pisanju sovjetske štampe, u Americi i na Zapadu „još gore“.
U romanu 1984. Orvel je, zapravo, mislio na Ameriku! – tvrde u

Moskvi i njoj bliskim metropolama.
Na ulicama sovjetskih gradova najbrojnije su parole na kojima
ogromnim crvenim slovima piše „Slava radu“, a svaki gradski rejon ima
svoj zastakljeni pano sa fotografijama najboljih radnika.
Istina o velikim materijalnim dostignućima Sovjetskog Saveza i
dalje je u domenu zamornih statistika i par neobavezujućih

propagandnih rečenica o nesagledivim prednostima socijalističkog
„oslobođenog“ rada.
Maksim Gorki je prvi nagovestio „herojsku poeziju rada“: „Ništa se
ne može suprotstaviti takvoj navali radosno razularene snage. Jedino je
ona u stanju da celu Zemljinu kuglu prekrije prekrasnim dvorcima o
kojima su do sada, pričale samo čarobne bajke.“

Verovalo se da celo to novo doba može da stane u jedan jedini
roman Kako se kalio čelik. Glavni junak Pavle Korčagin, napuštajući
roditeljski dom, kaže: „Ja sam, mama, dao re č da ne milujem devojke,
dok na celom svetu ne uništimo buržuje. Jedna republika ć e biti za sve
ljude, a vas, starice i starce, koji ste se već pošteno naradili, poslaćemo u

Italiju, toplu zemlju pored mora. Tamo nikad nema zime. Uselićemo vas
ć
u buržujske dvorce i greja ete stare kosti na suncu. A mi ć emo u
Ameriku, da i tamo dotučemo buržuje.“

20