Page 22 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 22

Niko nije obraćao pažnju na sva šuškanja da se petogodišnji
               planovi, popularne petoletke, od početka ne ispunjavaju. Daleko važnije
               od toga bilo je objaviti da je taj plan ispunjen znatno pre roka, i taj veliki

               uspeh dostojno proslaviti. Socijalizam se u Sovjetskom Savezu brzo i
               svečano razvijao, na svakom koraku je javno izazivao neskrivenu radost
               i  oduševljenje,     tako   da   nikome     nije   padalo    na   pamet     da   bilo  šta
               proverava.     Svima   je  bilo  lepo. Č ak  i  oni  koji  su  znali  da  stvari  nisu  baš
               takve kakvim se predstavljaju, nisu se usuđivali da ometaju opštu
               proslavu koja, ničim sputana, traje, evo, više od šezdeset godina.

                     U   knjizi  G.   E.  Glezermana Rađanje novog čoveka              kaže se da su
               vrednosti realnog socijalizma i njegove prednosti u odnosu na
               kapitalizam,     i  ono  što  u  njemu  postoji  i  ono  što  ne  postoji.  Izgleda  da  je
               to  jedno   vreme     bilo  neverovatno      društvo    u  kome    je  privremeno     bila
               ukinuta naizgled jasna granica između sna i jave. Teoretičari sa Istoka s

               pravom optužuju Zapad da preterano robuje stvarima kad se u njima još
               bolje i potpunije može uživati ako ih nema i ako se one samo žarko žele.
                     Kao   društvo    mi  smo    bez  problema     smogli    snage   da  od   sveg   srca
               pozdravimo i zvanično nagradimo film Andžeja Vajde o naličju
               istočnoevropskog stahanizma Čovek od mramora, ali nismo iz obližnjeg
               sarajevskog „bunkera“ izvadili isti takav film, koji je deset godina pre

               Vajde snimio Bata Čengić (Slike iz života udarnika).
                     Vrhunac     licemerja    bila  je  svuda    prisutna    želja  da   i  mi  što   pre
               dobijemo tako hrabar i društveno angažovan film kao što je Čovek od
               mramora.
                     Vreme je često i nepravedan sudija.
                     Svako se može zlonamerno poigrati sa nekim delovima referata

               Borisa Kidriča na Petom kongresu KPJ o izgradnji socijalističke
               ekonomike, iako je upravo u njemu bila data prva odlučna i
               argumentovana osuda staljinizma.
                     Kidrič   je 26. jula 1948. godine pitao, a cela dvorana je u horu,
               skandirajući, odgovarala:
                     „Imamo li uglja, i to ne samo lignita i mrkog uglja? Da, imamo ga.

               Imamo     ga č ak  i  više  nego  što  je  potrebno.  Imamo     i  kamenog    uglja,  iako
               ne tako mnogo, ali imamo. Imamo li uglja pogodnog za koksiranje? Da,
               imamo ga.
                     Imamo     li  nafte?  Da,  imamo.     Imamo     je  u  utrobi  zemlje č ak    i  više
               nego što je potrebno.

                     Imamo     li  železne  rude?  Da,   imamo    je.  Imamo    je č ak  i  više  nego  što
               nam je potrebno.
                     Imamo li bakra, olova, cinka, nikla, hroma, mangana, antimona,


                                                           22
   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27