Page 29 - Milomir Marić - Deca Komunizma

na obalama nekoliko reka, sa širokim, asfaltiranim velegradskim
arterijama, na koje su se nastavljali ili priključivali uski sokačići sa
turskom, izlokanom kaldrmom. Čudni melšpajz provincije i metropole.

Masa jednolično zapuštenih prolaznika tiskala se u starinske tramvaje,
na kojima su visili grozdovi besprizorne dečurlije.
Vladislav Ribnikar je svuda video redove i prvi je potražio srpski
izraz za ono što Rusi zovu „očered“: „Bez strpljivog čekanja ništa se ne
može uraditi, ni u radnji, ni u kancelariji, ni u bioskopu, ni u tramvaju.
Pre podne ’očered’ je pred bakalnicama, kasapnicama, piljarnicama, gde

žene sa zembiljima, stare dame u predratnom iznošenom ruhu ili
gospoda sa probušenim polucilindrima i poderanim cipelama (’bivši
ljudi’) satima stoje na mrazu.“
Jedino su Ribnikarovi utisci štampani u Politici onda kad su i nastali
– 1927. godine. Partijski aktivisti Maslarić i Čolaković su ih, čak i od

sebe, krili, sve do Rezolucije Informbiroa i našeg raskida sa Rusima.

Boljševički raj

U međuratnoj Jugoslaviji, punoj nacionalnih i ostalih trzavica,
neuporedivo više odjeka imala su bezgranična veličanja Sovjetske Unije.
Prvi ideolog srpskih komunista dr Živko Jovanović ostao je upamćen po

tekstu u Radničkim novinama „Boljševici i boljševizam“, u kome je izneo
kasnije odomaćenu ideju da je boljševizam najviši pokret u ljudskoj
istoriji. Maltene kraj sveta, kona ni ideal – toliko željeni raj. On se
č
obrušio na nedou ene buržujske dopisnike, reportere i kriti are koji se
č
č
bave beznačajnim sitnicama u Rusiji: „Oni“, pisao je, „vide samo to kako
bivši velikodostojnici danas primaju manju platu od radnika, kako dame
prodaju čokoladu, kako su brašno i krompir skupi, kako gospoda mora
da nosi zembilje s namirnicama, kako crveni gardisti žive u stanovima
aristokratije i kako buržoazija kopa rovove. Težak život buržoazije i
aristokratije nije cilj socijalizma, ni revolucije, nego posledica borbenog
stava koji ove klase danas uzimaju prema boljševicima i posledica opšte
teško e u kojoj se mora više brinuti o onima koji brane, nego o onima
ć
koji napadaju revoluciju.“
Bilo je stvar partijske discipline prihvatiti zdravo za gotovo sliku
Rusije kako su je videli „58 nemačkih radnika“ u propagandnoj brošuri,
štampanoj u Zagrebu. Dakle, kao zemlju u kojoj su seljaci zadovoljni i

29