Page 30 - Milomir Marić - Deca Komunizma

rado plaćaju porez. Popovi još zadovoljniji, na svakom koraku crkve se
popravljaju. Bivši carski oficiri uvek su spremni da se bore za očuvanje
proleterske države. Punu sreću našli su, konačno, i intelektualci, lekari,

č
profesori, u itelji, kao i do tada obespravljeni neruski narodi. A
zatvorenici provode idilične dane igrajući šah. Ili u čitanju, pesmi ili
šetnji?
Partijski vođa Filip Filipović tražio je da „naša“ kraljevska
jugoslovenska vlada „napusti kontrarevolucionarnu ulogu prema
Sovjetskoj Rusiji. U interesu radnog naroda cele Jugoslavije, mi smo da

se zatvori sadašnje poslanstvo ruskih samozvanaca i da se što pre
pozovu pravi predstavnici ruske sovjetske republike.“ Predsednik vlade
Nikola Pašić jedno vreme se zanosio idejom da pomoć u uspostavljanju
odnosa sa novom Rusijom zatraži baš od Filipovića, koji se, tada, pred
policijskim progonima, bio sklonio u Moskvu kao politički emigrant.

S druge strane, Pašić je bio najzagriženiji protivnik revolucionarnih
promena u Rusiji. Među prilozima povodom njegove smrti, beogradska
Politika je 11. decembra 1926. objavila i članak njegovog intimusa, ruskog
emigranta Al. Ksjunjina, koji je zabeležio: „Pašić je bio prožet dubokom i
č vrstom verom u bliski preporod Rusije, i to one mo ne Rusije, koja ć e
ć
opet stati na č elo slovenskog pokreta. Kada je u Beogradu bila

konferencija Male antante, na kojoj je češki ministar Beneš pokrenuo
pitanje o priznanju sovjetske vlade, Pašiću je otišao predsednik
Gosudarstvene Dume pok. Rodzjanko. Pašić mu je odgovorio kratko:
’Dok sam ja živ – to ne može biti. Sad od toga nikakve koristi ne bismo
imali, a docnije bi nam to samo škodilo.’“ Uostalom, Paši ć je
testamentom zaveštao 800.000 dinara da se u Beogradu podigne

spomenik poslednjem ruskom caru Nikolaju II, čiju je sudbinu iskreno
žalio, zgražavajući se nad njegovim revolucionarnim smaknućem. Car
je, zapravo, trebalo da dobije spomenik za svoje pare. Paši ć je za vreme
Prvog svetskog rata u Petrogradu od njega primio sto hiljada rubalja,
kao prilog za srpsku vojsku. Deo novca je o igledno bio sklonio na
č
stranu i tek pred kraj života se setio da ruskom caru vrati dug. Ali to

generalu Vrangelu i brojnim carskim oficirima, posle revolucije izbeglim
u Jugoslaviju, nimalo nije smetalo da Pašića oplaču kao svog najvećeg
prijatelja i zaštitnika.
Osim Španije, Rumunije, Bugarske i Jugoslavije, sve evropske
zemlje brzo su se pomirile sa novim odnosom snaga u Rusiji.

Jugoslovenska kraljevska vlada izgovarala se opasnošću od neposredne
boljševičke komunističke propagande, što su čak i građanski
komentatori osporavali, navodeći primer Velike Britanije i drugih

30