Page 27 - Milomir Marić - Deca Komunizma

narodom žalimo za našim ljubljenim vođom i zaklinjemo se u ovom
teškom času da ćemo još više i bolje raditi.“
Tri minuta ćutanja i – razlaz!

Posle normalizacije odnosa dve zemlje, Štajner je u progonstvu, u
Makalovu, u lokalnom bioskopu baraci gledao u žurnalu i neku vest iz
Jugoslavije. Među rukovodstvom na svečanoj tribini, učinilo mu se da je
video i davno počivšeg Ðuku Cvijića. Seo je i napisao mu pismo,
računajući da je makar član Politbiroa i da će ga izbaviti. Ruka iz groba!
– reći će Krleža. Posle osamnaest i po godina u Makalovo mu dolazi

supruga Sonja. Nisi se promenio! – kaže. Ona uspeva da Karlovo pismo
doturi savetniku Raifu Dizdareviću u jugoslovenskoj ambasadi u
Moskvi.
U Jugoslaviju stižu 1956. godine. Njega dugo i temeljito saslušavaju
Ranković i Ćeća Stefanović. Prima ga Tito.

Stavlja na papir svojih „7.000 dana u Sibiru“, pre Solženjicina.
Rukopis nekoliko puta neobjašnjivo nestaje. U Jugoslaviji njegove knjige
izlaze u više od 300.000 primeraka i prevode se u celom svetu. Karlo i
Sonja Štajner postaju nestvarne ličnosti iz neke strašne bajke. Ona – prva
komunistička Penelopa!
Staljinizmu Staljin nije neophodan. Ima još nezadovoljnih i

uvređenih. Jedno pismo, u nizu pretnji, uvreda, pokušaja kidnapovanja:
„Gospođo Sonja. Zašto dozvoljavate tom vašem izlapelom mužu da laže
i kleveće slavnu sovjetsku zemlju? Da bi zaradio pare, on piše razne
bljuvotine i laži kako je nepravedno proterivan u Sibir i za sve kleveće
Staljina, koji je kao šef države i vrhovni komandant slavne Crvene armije
slomio kičmu Hitleru i spasio svjetsku civilizaciju od fašizma.“

Karlo Štajner: bečki grafički radnik, poslat na ispomoć tehnici KPJ,
posle uvođenja Obznane i Zakona o zaštiti države. Deceniju je proveo u
Zagrebu, onda otišao na nove zadatke u Beč, Pariz, Berlin. Proleterski
internacionalista. Otvarao je ilegalne štamparije, štampao letke, brošure,
listove, lažne pasoše. Pomagao u otkrivanju, obeležavanju i likvidiranju
policijskih provokatora, izdajnika i neprijatelja Partije.

Skroz čistih nema!
Iz Berlina je Karlo, preko Poljske, krenuo pravo u raj. U Bigosovu su
se pojavili sovjetski graničari sa zelenim tanjirastim kapama. Toliko je
bio zbunjen da nije uspeo da ih izgrli i izljubi, kako je naumio. Naređeno
đ
je da svi iza u iz voza. Video je na desetine ljudi tužnih pogleda
nagnutih na zavežljajima ispred sebe. Jedan stariji mu je prišao: „Molim
ć
č
vas, pomozite mi, ve č etiri dana sedim ovde. Hteo bih u Nema ku, ali
me ne puštaju!“ Ogorčen, u sebi je promrmljao: „Samo neprijatelji žele

27