Page 219 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Njegov nestanak Marić je doživeo kao potvrdu svojih davnašnjih
sumnjičenja i sjajnu šansu da ostvari svoje skrivene liderske ambicije.
Radeći među našim ekonomskim emigrantima i studentima i sarađujući

sa Labudom Kusovcem u Komitetu za pomoć republikanskoj Španiji,
uspostavio je bliske veze s francuskim komunistima. U sopstvenim
očima najviše je porastao posle susreta sa predstavnikom Kominterne,
koji se u prolazu kroz Pariz video s njim, a ne sa Titom, koji se
neposredno starao o daljem radu u Partiji. Ubuduće se Marić
predstavljao kao novi šef, najavljujući štampanje svog partijskog organa

Proleter. Na sastanku rukovodstva nije se složio s izveštajem Iva Lole
Ribara iz zemlje da Petko Miletić u zatvoru deluje frakcionaški i da u
Dalmaciji nije sve u najboljem redu. Postavio je ultimatum Titu da
odmah ukloni „gorkićevce“ Rodoljuba Čolakovića i Sretena Žujovića.
Čekalo se razrešenje. Bez materijalne pomoći Kominterne i u

neizvesnom očekivanju sovjetske vize, Tito je doneo sudbonosnu odluku
da ukine predstavništvo u Parizu, vrati se u zemlju i formira privremeno
rukovodstvo od kadrova koji nisu bili u vidokrugu kominternovske
kombinatorike. Izbijanje svetskog rata omelo je Mustafu Golubića da
ć
ispuni obe anje dato Mari u i Kusovcu da ć e ih prebaciti u Moskvu.
ć
Posle mnogo peripetija, Marić se 1940. vratio u Split. Živeo je ilegalno,
bežeći od policije i članova KPJ. Prethodno je u Proleteru pročitao da je sa
ženom isključen iz Partije, kao, uostalom, i njegovi prijatelji Baljkas,
Jelaska i Kusovac.
Tito je u Moskvi morao pro i kroz pravu golgotu. Svog tadašnjeg
ć
konkurenta za mesto partijskog vođe Petka Miletića sreo je u autobusu
koji je saobraćao od hotela Luks do zgrade Kominterne. Primetio je kako

č
s njegove ruke, oslonjene o drža , kaplje krv. Upitao se ko li je taj
paradni heroj, a onda se naglo prenuo…
Rodoljub Čolaković je u Beogradu na šest meseci isključen iz Partije,
jer se pred policijom izlanuo da je me u komunistima trenutno u
đ
nemilosti.
Sreten Žujović je neko vreme bio „na ledu“, zbog „slepog poverenja

ć
u Gorki a“, kako je to Tito procenio u pismu Kominterni. Trebalo je da
ide na partijski zadatak u Južnu Ameriku, iskrsle su nepredviđene
teško e, pa je došao u zemlju. Dok je kao instruktor obilazio partijske
ć
organizacije u Srbiji, Makedoniji i Dalmaciji, nastojao je da se sa sobom
sabere.

Rođen je u maloj Vrbici, na Kosmaju. U Beogradu je učio trgovačku
akademiju, sa srpskom vojskom je prošao albansku golgotu, studirao je
na Oksfordu i u Parizu, borio se u Legiji stranaca i radio u našoj

219