Page 223 - Milomir Marić - Deca Komunizma

godina kasnije, Stela Kopinič.
Određeni su na specijalni zadatak u Jugoslaviju. Ona se malo
nećkala, očekivala je da će se vratiti u Grčku. Ali zadatak je zadatak.

Trebalo je da odmah odu kod fotografa da se slikaju za bračne
legitimacije.
„Znate, ja bih prvo otišla kod frizera?“, pitala je stidljivo, ali
dovoljno odlučno.
Stali su i preračunali se. Za „trajnu“ joj je trebalo bar dva sata i
č ekalo se na red. Nije ni pomišljao da je č eka. Otišao je kod fotografa:

„Bratac, možeš li da nas slikaš posebno, a uradiš zajedno?“ Foto-tehnika
je i tada bila na visokom nivou, pa se to moglo. Videli su se tek posle dva
meseca. U međuvremenu, on je nastavio da stanuje u hotelu Luks u
Moskvi, a ona se vratila u internat Visoke tehničke škole, nekih četrdeset
kilometara van grada. Vežbala je neprekidno telegrafiju i iz dana u dan

povećavala brzinu prijema i predaje Morzeovih znakova.
U Moskvi je bilo strašno hladno. Možda i pedeset ispod nule. Kad
su se Hitlerovi divizioni posmrzavali ispred Moskve, bilo je dvaput
toplije. Očevici tvrde da su lipe pucale kao presečene gromom. Tramvaji
su stali.
I automobil sa našim junacima se zaustavio. Dalje nije mogao ni

makac. Nekako su se dovukli do metroa i u poslednji č as stigli na
železničku stanicu. Voz za Odesu samo što nije bio krenuo. Na nesreću,
njegov kofer se otvorio. Bio je pun votke. Stela je u sebi uplašeno
promrmljala: „Kad sad nosi toliko piće, šta će tek biti kasnije…“
Bili su nešto kao bračni par, ali nova imena i pasoše su dobili tek u
vozu. Svoja prava imena su nekoliko godina ranije zaveštali svetskom

socijalizmu.
č
Re eno joj je da je Jugosloven, verovala je slepo Kominterni, ali joj
se, opet, činilo da je to neki zakamuflirani Španac ili, eventualno,
Jevrejin. Svi Jugosloveni koje je sretala u Moskvi bili su plavi i,
uglavnom, visoki.
Se ala se Valtera koji je č esto navra ao u njenu školu, da poseti
ć
ć
jugoslovensku sekciju. Palo joj je na pamet da je sjajno igrao valcer ili šta
drugo.
Začudo i njen saputnik je razmišljao o Valteru. Po prvobitnom
dogovoru trebalo je da se njih dvojica, zajedno sa Božidarom
Maslarićem, vrate u zemlju. Valter je bio sekretar Partije, a oni su dobili

zadatak da preuzmu školovanje kadrova i rad u vojsci. Međutim, Georgi
Dimitrov je u ime Kominterne predložio Voksu da u Jugoslaviji
organizuje obaveštajni centar za Balkan i jugoistočnu Evropu, koji će

223