Page 217 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ć
nezadovoljnici kojima ste nekada obe avali brda i doline, a kada vide
Flajšera ili negdje o njemu govore, onda mu bezuvjetno spominju oca i
mater.“ Za Ðuku Cvijića Gržetić kaže da je nepopravljiv, uobražen do te

mere da misli da se bez njega ništa ne može i da je sada došao njegov
trenutak: „Nedavno su isključeni Gregor (Grgur Vujović) i Liht (Rade
ć
ć
Vujovi ), a danas Kreši ć (Ðuka Cviji ). Svi su se kod Bradonje
(Angaretis, predsednik Kontrolne komisije Kominterne) držali očajno
slabo, a osobito ovaj poslednji. Skandaloznijeg držanja uopće u historiji
nije nikada bilo. Nastupio čovjek kao Napoleon i na kraju otišao manji

od makovog zrna.“
Gorkić je insistirao na otvorenoj podršci moskovskim egzekucijama
i tražio je otpočinjanje kampanje za razobličavanje isključenih,
uhapšenih i streljanih: „Treba jasno reći: sud je u pravu, to je učinjeno u
interesu svjetskog radničkog pokreta!“

Drugi, pozitivniji deo istine o Gorkiću vidi se kad od Kominterne
odlu no traži da rukovodstvo KPJ više ne gleda s visine i da se prema
č
njemu ponaša bagatelno. On odobrava drugarsku kritiku, ali smatra da i
Kominterna mora priznavati – kad pogreši. Iako je Gorkić bio u sukobu
sa Ðukom Cviji em, on je pokušavao da ga pošto-poto privoli na
ć
saradnju. Ličnim zalaganjem, spasao ga je za vreme čistki 1932. godine,

napominjući da je protiv skidanja Cvijića s današnjeg posla jer se sa njim
„može sarađivati po svim političkim pitanjima“. Uprkos izričite odluke
Angaretisa da se, pored Cviji a, drugi vo a partijske levice Rajko
ć
đ
Jovanović isključi, Gorkić piše: „Za Jadranskog (Jovanović) smo rešili da
tražimo reviziju odluke o njemu. I to ne samo iz razloga što se sa
njegovim isklju enjem daje udarac i po našem licu (jer ga mi nismo
č
isključili), nego prije svega iz razloga unutrašnje partijske celishodnosti.“
Nije, razumljivo, bilo isto prsiti se 1932. i 1937. godine. Gorkiću je
vremenom slomljena kičma! Pored ogromnih simpatija i zaštite u
Kominterni, on je krajem jula 1937. pozvan da hitno dođe iz Pariza u
Moskvu na referisanje. Nikad se nije vratio. Stradao je pod izmišljenom
optužbom da je špijun Intelidžens servisa.

Možda zbog vrtoglavog uspona u partijskoj i kominternovskoj
hijerarhiji, nikada Milan Gorkić nije u KPJ uživao veliko poverenje. Od
đ
po etka je prema njemu postojao neki otpor kao stranom, „tu em
č
elementu u našim redovima“. Rođen je u sarajevskoj češkoj porodici, kao
Josip Čižinski. Učio je Trgovačku akademiju i sa petnaest godina postao

komunista i rukovodilac SKOJ-a. U osamnaestoj je ve ć bio delegat na
Prvoj partijskoj konferenciji u Be u, da bi zatim on i njegov prijatelj i
č
zemljak Ivan Kralj postali perspektivni kadrovi Kominterne, odnosno

217