Page 222 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Špijun koji nas je voleo

Stela i Josip Kopinič na važan zadatak u Jugoslaviju pošli su kao

kanadski bračni par. Na moskovskoj železničkoj stanici njegov kofer se
slučajno otvorio. Bio je pun votke…

M lada Grkinja Stela Bamnjađidos posle završene Visoke

tehničke škole, odsek radio-veza, pozvana je u Kominternu.
U Moskvi je prethodno ostala bez imena, prezimena,
nacionalnosti. Između pravoslavne i komunističke konspiracije onda nije

ć
bilo ve e razlike. Drugarica ili sestra Agnava!? I u jednom i u drugom
slučaju, podrazumevala se vera i odanost monahinje.
On je bio Jugosloven, sada proleterski internacionalista Vokšin, od
milja Voks. Oficir na podmornici Nebojša u predratnoj jugoslovenskoj
vojsci. Posle jedne provale, napustio je zemlju i emigrirao u SSSR.

Završio je Komunistički univerzitet nacionalnih manjina i proslavio se
kao komandant podmornice u Španiji ili kao njegov pomoćnik. Jedno
vreme bio je pomoćnik atašea španske republikanske vojske pri
ambasadi u Parizu. Postoji verovatnoća da mu je ponuđen čin admirala
Crvene armije. Na kraju, u Kominterni je postavljen za urednika
marksističko-lenjinističke literature za Jugoslaviju.

Pozvani su na istu adresu. Kod Sorkina, šefa Kominterne za veze sa
inostranstvom. Slučajno su seli jedno pored drugog u čekaonici. Čitao je
Pravdu, a njoj je bilo dosadno. U tivo je zatražila deo novina i on ih je
č
pružio hladno i nezainteresovano. Čitali su zajedno. U novinama je
pisalo ili je trebalo da piše da fašizam preti, ali da će socijalizam,

odnosno pravda, ipak pobediti. Mnogo je verovatnije da se to moglo
naslutiti između redova. Na snazi je bio paradoksalni pakt o
nenapadanju između Hitlera i Staljina.
Ušao je prvi. Sorkin ga je pitao: „Kako ti se sviđa ona u čekaonici?“
„Pa, nije loša!“
„Au, što si bezobrazan!?“, rekla je pomalo uvređeno, četrdeset

222