Page 214 - Milomir Marić - Deca Komunizma

petnaest hiljada članova SKP(b). Ti prvi progoni bili su blaži od onih
kasnijih, pošto se još držalo do starih metoda, preuzetih iz carske Rusije.
Opozicionarima nije bio zabranjen politički rad, pisali su otrovne

memorandume protiv partijske vrhuške, štampali su letke i časopise,
koji su kolali između udaljenih zatvora i krijumčareni u inostranstvo.
Voja Vujović je prijateljima pisao da u Arhangelsku na obali Severnog
ledenog mora i, kasnije, u Saratovu na Volgi, uglavnom zabušava,
prevodi Lenjinova dela na francuski i nemački, svira flautu, bavi se
sportom i odlazi u lov. Ipak, nije krio svoju gorčinu: „Drže nas tako, tek

da ne crknemo od gladi. Bravo, Staljine! Čak i Musolini bi ti mogao
pozavideti. Ako buržoazija hoće da istrebi komuniste, onda na njih treba
da primeni isti režim koji je Staljin izmislio za boljševike lenjiniste.“
Ni kad mu je mese na pomo ć smanjena na svega 6,26 rubalja, on
č
nije prestao da se materijalno stara o ženi i sinu u Parizu, roditeljima u

Požarevcu i braći, koji su tada kod kuće bili dopali zatvora. Voja Vujović
je ušao u otvoreni sukob sa Staljinom i opredelio se za levi blok Trockog,
očekujući da je to samo jedan od uobičajenih rascepa i početak novog
grupisanja u ruskoj partiji. U progonstvu se distancirao od novog levog
kursa Trockog, smatrajući da treba dići ruke od sna o svetskoj revoluciji.
Razbivši levicu, Staljin je sam skrenuo ulevo, da bi zbrisao desnicu,

koja mu je pomagala u prethodnom obračunu. U moskovskoj Pravdi 7.
novembra 1929. štampana je izjava Vujovića, njegove druge žene
Budzinske i njihove grupe da prihvataju liniju Partije, skidaju svoje
potpise ispod frakcionaških dokumenata i da osuđuju politički rad
Trockog i njegovih istomišljenika. Voja Vujović je vraćen u SKP(b) i
privremeno kao viši naučni saradnik raspoređen u Međunarodni agrarni

institut. Odatle je prešao za činovnika u Balkanskom sekretarijatu
Kominterne, održavajući s braćom, tada na visokim položajima, hladne i
službene kontakte. Početkom 1933. postavljen je za predavača na
KUNMZ-u, ali je opet administrativno kažnjen. Poslat je u Kazahstan.
Staljin je spremao novi radikalni zaokret, leva opozicija Zinovjeva i
Kamenjeva još jedanput je pohapšena i prognana. Režim je iz osnova

đ
promenjen. Svi su osu eni na težak rad, a posle misterioznog ubistva
drugog čoveka Partije Kirova u Lenjingradu, počelo je trebljenje stare
boljševičke garde. Zinovjevu, Kamenjevu, Buharinu i drugima režirani
su procesi, a Trockog su agenti GPU-a gonili svuda po svetu.
Staljin je, očito, zaboravio šta je govorio 1928. godine: „Metoda

krvavljenja u Partiji opasna je i zarazna. Ako se danas smakne jedan,
sutra drugi, a prekosutra treći, ko će onda ostati!“ Nadežda Krupska mu
je ironično poručivala: „Da je Lenjin živ – i on bi sigurno bio u zatvoru!“

214