Page 216 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 216

još uvek živi. Progonstvo i smaknuće primali su kao olakšanje ili, bar,
               izvesnost!
                     Revolucionarni mazohizam!

                     Taj strogo utvrđeni put prošli su braća Vujović                    i Cvijić, Filip
               Filipović, Kosta Novaković, Sima Miljuš, Antun Mavrak… Blagoje
               Parović    i Vladimir Ćopić        su poslani u Španiju da ih možda metak
                              đ
               pogodi    s  le a   i  da  se  otuda  ne   vrate. Ć opi  ć  je,  ipak,  pošao   natrag   u
               Moskvu kao heroj građanskog rata, ovenčan slavom sposobnog
               komandanta bataljona „Dimitrov“. U Parizu je čuo da je politički

               sekretar KPJ Milan Gorkić          u Moskvi, sastao se s dve zavađene frakcije
               „antigorkićevcima“ (Ivo Marić, Labud Kusovac) i „gorkićevcima“
                                        ć
                                                            ć
                                                                     ć
               (Rodoljub Č olakovi ,       Sreten  Žujovi ).    Obe ao    je  da ć e,  gore,  proveriti  o
               čemu se radi i zašto se Gorkić ne javlja. U parisku robnu kuću Bon marše
               svratio je da kupi poklone za suprugu Sonju i sina Zorana, koji su živeli
               u Pragu.
                     Stigao je u Moskvu 3. jula 1938. godine. Najbolji prijatelji su mu bili
               pohapšeni i počela su hapšenja onih koji su njih slali u smrt.
               Prisustvovao je sednici Sekretarijata IK KI, na kojoj je Josip Broz podneo
               referat    o   jugoslovenskom        pitanju.    Kao    iskusniji, Ć   opi ć   je  Brozu
               savetovao     da  pazi  šta  u  Moskvi   govori   i  s  kim  se  druži.  Njima   dvojici  i

               Kamilu Horvatinu povereno je da na srpskohrvatski prevedu Kratak kurs
               istorije SKP(b). Horvatin i on su iznenada uhapšeni kao „trockisti“ i
               „agenti“ počivšeg kralja Aleksandra Karađorđevića. Brozu je naređeno
               da   piše  karakteristike     uhapšenih     koje   poznaje.    Ona   –  o  Horvatinu     –
               vraćena mu je jer je bila previše blagonaklona „za jednog izdajnika i
               trockistu“. Izvođeni su završni radovi u čišćenju vođa međunarodnog

               proletarijata.




                                   Kominterna, Gorkić i gorkićevci






                     Upečatljiva slika velike ranije čistke vidi se iz prepiske između
               sekretara KPJ Gorkića (Pariz) i partijskog predstavnika u Kominterni
               Ivana Gržetića Flajšera. „Javi mi koga je od naših ljudi pojela magla! To

               treba apsolutno da znam“, piše Gorkić. Gržetić                mu za sebe javlja da je
               prvi na udaru, „zbog lakomislenog odnosa sa nizom žena“, i dodaje:
               „Užasno smo ogolili. Ostali su uglavnom takvi ljudi zbog kojih sam ja
               posijedio i koji mi svakodnevno krv piju. Sve sami griješnici i



                                                          216
   211   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221