Page 220 - Milomir Marić - Deca Komunizma

delegaciji na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Često je menjao zaposlenje,
službujući u Fabrici cementa u Popovcu, u rudniku uglja u Boljevcu,
Zemljoradničkom savezu u Jagodini, Zadruzi srpskog pravoslavnog

sveštenstva u Beogradu i u predstavništvu Standard oila, koji je naftom i
benzinom snabdevao Jugoslaviju. Isticao se u radničkom pokretu,
hapšen je i „kao skitnica bez zanimanja“ (!?) proterivan u rodno mesto.
Policiji je umakao preko Karavanki i bečki CK ga je uputio na školovanje
u Moskvu. Završio je aspirantski tečaj na Kunmz-u, očaravao se kad
Vladimir Ćopić svojim basom zagrmi Internacionalu i nadao se da ć e

uskoro kući.
Bio je neprevaziđeni komunistički agitator na terenu. Za razliku od
ostalih instruktora, šetao je u seljačkoj anteriji i opancima po seoskim
vašarima i ličnim šarmom i magnetizmom vodio mase za sobom.
Zato je prirodno što su prvi partizani u Srbiji upravo njemu lično

položili zakletvu. On je pozvao Tita da dođe u oslobođeno Užice. Za
vreme rata bio je član Vrhovnog štaba i zamenik vrhovnog komandanta.
Partijska kazna mu je konačno poništena 1942. godine i vraćen je u
Politbiro (zbog nejasnog stava Kominterne prema njemu, na Petoj
partijskoj konferenciji u Zagrebu 1940. istaknut je kao kandidat). Stalno
je bio u pokretu, uvek spreman da interveniše gde god je škripalo.

Smenio je, recimo, komandanta Glavnog štaba Hrvatske Iva Rukavinu i
javio Titu da hitno pošalje Gošnjaka. Posle kapitulacije italijanske vojske
na Rijeci, pregovarao je da predaju oružje partizanima, ili da zajednički
brane grad od nemačkog napada. Odatle je produžio za Sloveniju.
„Gorkićevci“ Žujović i Čolaković u partizanima su se na najbolji
način rehabilitovali. Njihovi oponenti, formalno zastupnici ispravne

partijske linije, Marić, Kusovac i Jelaska bili su nepoželjni u stroju sa
partizanskom zvezdom na čelu. Internirani su u italijanske logore.
Posle oslobođenja, Labud Kusovac je najbolje prošao. Primljen je za
urednika Tanjuga. Nekadašnji član Centralnog komiteta KPJ Vicko
Jelaska opet je postao siromašni seljak, a Ivo Marić se vratio svojoj
vodoinstalaterskoj struci, kao poslovođa stare porodične radionice Braća

Marić. Međutim, pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima odmah je
uhapšen i osuđen na deset godina robije kao gestapovski špijun. Docnije
je priključen informbirovcima, zatočenim na ostrvu Sveti Grgur.
Uopšte, 1948. godina bila je fatalna za preostale i preživele
kominternovske kadrove. Većina ih je zaglavila na Golom otoku, zbog

podrške Rezoluciji Informbiroa.
„Bre, Labude, kako ti ne dosadi!? Osedeo si u apsu!“, pitali su
Kusovca prijatelji sa studija, koji su se dobro snalazili i sticali važne

220