Page 213 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Očigledno je da je Pavlović bio iskompleksiran u odnosu na
akademske titule i bistrinu uma dr Sime Markovića. U Moskvi je bio
postiđen, videvši uvažavanje s kojim se dočekuje Sima, dok su njemu,

Pavlu, odbili da štampaju tekst o jugoslovenskom radničkom pokretu u
Pravdi. Zato je Pavlović sumnjao u nekakvu zaveru „jakog čoveka u
Kominterni“ Voje Vujovića, koji preko Sime zapravo suvereno diriguje
sa KPJ, pa čak i u njene vrhove gura svoju braću Radeta i Grgura.
U Partiji se govorilo o vladavini „dinastije Vujović“. Tri rođena
brata, sinovi kovača iz Požarevca, popeli su se meteorski na visoke

položaje u međunarodnom i jugoslovenskom komunističkom pokretu.
Voja je bio sekretar Komunističke omladinske internacionale, njen
predstavnik u rukovodstvu Kominterne i „tajni sekretar Zinovjeva“,
kako se govorilo. Rade je najpre izabran za sekretara Balkanske
federacije komunističke omladine, pa za organizacionog sekretara KPJ.

Pet godina je robijao u Mariboru, preveo je Engelsov Anti-Diring,
predavao je na Međunarodnoj lenjinskoj školi, radio u privremenom
rukovodstvu KPJ… Najmlađi Grgur je, posle završene gimnazije u
Beogradu, došao na studije u Beč, gde je, dve godine docnije, postavljen
za dopisnika TASS-a. Potom je bio organizacioni sekretar SKOJ-a i
Omladinske internacionale, kao i predstavnik KPJ u Kominterni.

Nekakva rođačka „komunistička mafija“! Vujovići su često
napadani kao hohštapleri koji su se ugnezdili i nametnuli pokretu, kao
neki zid koji spaja i odvaja KPJ od Kominterne, pošto su bez komentara
odbijani svi ljutiti zahtevi da se oni po kazni vrate na rad u zemlju. To je
tako, ipak, samo na prvi pogled! Grgur Vujović je na sastanku
Omladinske internacionale prvi morao da pozdravi isključenje i osudu

ć
svoga brata Voje. Tre i brat Rade pokušavao je posle da interveniše i
č
dokaže da je Voja raskrstio sa opozicijom, da bi i on pokajni ki izjavio
kako je po dolasku u Sovjetski Savez 1932. godine „pokazao nedovoljnu
budnost na brata dvoličnjaka i kontrarevolucionara“ i da je, tek po
ubistvu Kirova, istinski „pomogao njegovom razobličavanju“.
Vojislav Vujović je od njih imao najuzbudljiviju životnu avanturu.

Povlačio se sa srpskom vojskom preko Albanije. Studirao je u Francuskoj
č
i priklju io se radni kom pokretu. Došao je u kontakt sa boljševicima,
č
postavši njihov glavni emisar. Pridobio je leva krila velikih
zapadnoevrpskih socijaldemokratija da uđu u Kominternu i
Komunističku omladinsku internacionalu. Bio je najbliži saradnik

Zinovjeva.
Već na samom početku Staljinovog obračuna sa opozicijom, Vujović
je na osnovu administrativne kazne upućen u progonstvo zajedno sa još

213