Page 198 - Milomir Marić - Deca Komunizma

• Zašto?
– Svi instruktori Kominterne i CK KPJ nosili su borsaline. A ni od
koga nismo dobijali baš ništa. Pomislio sam da je došao još jedan da nam

soli pamet i priča prazne priče.
• Otkud to nepoverenje radnika prema visokim partijskim
funkcionerima?
– Održavali su i obnavljali veze sa grupama bivših komunista, koji
su većinom samo posmatrali šta radimo. Sa strane im se činilo da je sve
naopako. Više rukovodstvo u Beču redovno su obaveštavali o našim

„glupostima“. Recimo, za Karela Hudomalja glavni i pouzdani
informatori u Trbovlju bili su oportunisti, odavno neaktivni, ali koji su
sami sebe i dalje smatrali komunistima i merodavnim da prosuđuju rad
Partije.
• Instruktori nisu poznavali teren na koji su dolazili?

– Ne samo da nisu znali stvarnu situaciju, nego ih ona nije ni
interesovala. Važne su im bile javne manifestacije: demonstracije i
štrajkovi.
• Njihovo napredovanje bilo je u neposrednoj vezi sa prostim
matematičkim zbirom tih uličnih priredbi. Zbog toga su ponekad i
falsifikovali izveštaje?

– Apsolutno. U Sloveniji smo već 1932. počeli da stvaramo širok
pokret. Sa hrišćanskim socijalistima i levim sokolima dogovarali smo se
o jedinstvenom nastupu u svim akcijama. Kasnije smo zajednički
učestvovali na izborima za Radničku komoru. Međutim, iz Beča su nas
upozoravali kako grešimo, sve dok i oni nisu dobili direktivu iz
ć
Kominterne da treba i i na širenje fronta i povezivanje sa drugim
snagama opozicije. Kardelj mi je, kad sam stigao u Moskvu, pričao kako
je došlo do promene linije.
• Tito vas je, prilikom prvog susreta, pozvao da svratite na ručak u
neku kafanu?
– Bio sam bez para, obećano mi je da ću dobijati 500 dinara
č
mese no. Kad sam prestao da radim, brzo sam potrošio malu
ušte evinu i jedno vreme sam gladovao kao pas. Nisam hteo da se kod
đ
prijatelja grebem za ručak i večeru, da posle ne kažu: Mlad je, a neće da
radi! Jedanput tri dana u usta nisam ništa stavio. Rekao sam Kidriču:
ovako više ne mogu! „Pa, šta je?“ „Gladan sam!“ „Što nisi ranije rekao,
zar ti ništa ne daju!?“ Sredio je da od vlasnika jedne kafane – komuniste

Vlade Kozaka – dobijam 100 dinara i od toga sam životario.
č
…Kad me je Rudi pozvao na ru ak, priznao sam mu otvoreno da
nemam ni dinara. „Ne brini, ja sve plaćam“, rekao je. Ništa nisam znao o

198