Page 197 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Iz Moskve je stigao borsalino

Pitao sam Ivana Mačeka Matiju o manekenima i aristokratiji iz

modnih žurnala Kominterne, staljinističkim čistkama i partizanskim
„vojvodama“.

D rug Matija me je najpre bojažljivo pitao hoće li se Srbi naljutiti

ismejao kralja Aleksandra
što je u knjizi svojih Uspomena
Karađorđevića.
Kao dvanaestogodišnjak, 1920. ispred Prešernovog spomenika u

Ljubljani, očekivao je lično Kraljevića Marka, a došao je oniži
Aleksandar, u čizmama s visokim potpeticama, i s naočarima velike
dioptrije.
Podlegao je tadašnjoj opštoj oceni da je i matori car Franjo Josif više
ličio na vladara.

Ivan Maček je 1934. postao sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za
Sloveniju, pa je tek posle upućen u Lenjinsku školu, da nauči marksizam
s moskovskim izgovorom.
č
Po povratku iz SSSR, uhapšen je i rat je do ekao u mitrova koj
č
kaznionici. Umesto na Triglav ili kakvu drugu golemu planinu, u
partizane je silom prilika pobegao na malenu Frušku goru.

Iz Užica je otišao u Sloveniju i brzo postao komesar Glavnog štaba
NOV i POJ i član Izvršnog odbora Osvobodilne fronte i AVNOJ-a.
Posle oslobođenja bio je u Sloveniji ministar unutrašnjih poslova,
predsednik Privrednog saveta, sekretar Partije i predsednik republičke
skupštine. Na Petom kongresu izabran je za člana CK KPJ.

• Tita, odnosno Rudija, prvi put ste sreli 1934. godine na Zmajskom
mostu u Ljubljani. Znak raspoznavanja bile su novine u njegovom levom džepu.
U svojim Uspomenama kažete da ste bili prilično razočarani jer je bio sa
borsalino šeširom na glavi?
– Borsalino sam video tek kad ga je odložio u gostionici. To me je
malo pecnulo.

197