Page 157 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ne bih morao da radim.“
U zatvoru Gestapoa našao se i Golubićev dobar poznanik iz
mladosti dr Ljuba Živković: „Tri-četiri nedelje pre napada na Sovjetski

Savez u zatvoru je postojala izvesna sloboda. Ujutro smo se mogli viđati
č
na umivanju. U podne smo na ru ku svi bili u dvorištu. Tako sam se
sreo s nečijim očima koje su me gledale zabezeknuto. Mujka!? Pretrnuo
sam – zar je i on pao i odakle li je pao! Samo smo se pogledali i ni im
č
drugim se nismo smeli izdati da se poznajemo. Prošao je jedan dan, ne
znam gde su ga bili smestili, a sutradan, oko pola dvanaest, otvaraju se

vrata dvorišta i vidim kako nose Mujku. Juče sam ga video zdravog i
svežeg, a sad ga dvojica nose za noge, jedan ili dvojica za ramena.
Isprebijanog su ga strpali u podrum, koji je tek bio preuređivan u ćelije.
Ne znam koliko je to trajalo, jedno dva-tri dana, dok mi policijski
č
nema ki lekar nije naredio da ga pregledam. Ušao sam kod Mujke u
ć eliju, pošto sam se osvrnuo da li koga ima u hodniku ili na prozoru.
Poleteo sam prema njemu. Zagrlili smo se i poljubili. On se smeškao,
vrlo fino i hladnokrvno. Bez ikakve srdžbe, ogorčenja, rezignacije ili
apatije. U par reči mi je objasnio da su ga pretukli. Noge su mu bile crne
do kolena. Na stopalima je imao velike plikove pune krvi. Po celom telu
modrice. Hodati nije mogao. Pogledao sam mu mahinalno pluća, na koja

se žalio u mladosti. Nemačkom lekaru sam rekao da sam našao
tuberkulozu pluća, na šta se on nasmejao. Kada su Mujku prebacili na
prvi sprat i dali mu bolju ćeliju, išao sam da ga previjam možda osam
dana. Posle su mi zabranili i previjao ga je neki mesar, politički
neutralan i bezopasan.
„Kako je Mujka uhapšen i ko ga je provalio nije mi poznato“, pita se

Živković. „Čuo sam nekoliko verzija. Nabavljajući oružje od nemačkih
vojnika za našu partiju ili za ustanak, bio je neoprezan kod nabavke
nekog puškomitraljeza od nekog nemačkog vojnika. Drugi, opet, kažu
da je pao po ženskoj liniji. Kad je meni zabranjeno, poruke je od Mujke
preuzimao Ljuba Radovanović, koji je pored njegove ćelije morao
prolaziti u klozet. Dok sam ja držao vezu između Mujke i te grupe

opštinskih činovnika, znam da mi je on govorio šta smeju, a šta ne smeju
priznati. Ujutro sam za vreme umivanja mešao kiblu s krečom i lizolom,
za dezinfekciju, i Popoviću i Višnjevcu došaptavao poruke. Da nipošto
ne smeju priznati prelaz preko granice u Bugarsku, i drugo – da naročito
č
ć
poru im Mustafi u (ne znam mu ime) da ne priznaje ništa u vezi s
pasošem za Berlin, jer ako prizna, svi će biti streljani. A ako ne priznaju
ništa za Bugarsku i Berlin, mogu se izvući. To im je poručivao, iako mu
je bilo jasno da će ih streljati. Nemački lekar mi je za vreme jedne vizite

157