Page 158 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 158

rekao: ’To je naš veliki protivnik, herojski se drži i mi takve poštujemo!’
               Pitao   sam   posle   Mujku     šta  je  priznao.   Odgovorio      mi  je  da  je  najzad
                                                                     č
               kazao    da   je  zastupnik    Kominterne,      ogor eni    protivnik     Nemaca     i  da
               Nemci moraju propasti. U lice im je skresao! Pošto su Nemci prodirali
                                                                        č
               lako   kroz   teritoriju  SSSR,   Mujka    mi   je  poru io   da   hrabrim    drugove     i
               dižem im moral krilaticom da Rusi imaju 500.000 traktora, koji se mogu
               prepraviti    u   tenkove,    i  da  zbog    toga   Sovjetski    Savez    ne  može     biti
               pobeđen. To je sila koja će osloboditi Evropu!“
                     Iz Risna je u isti zatvor doveden još jedan sarajevski atentator –

               Vasa Čubrilović. Mustafu je primetio kako u dvorištu sedi na jednoj
               stolici, a noge mu stoje na drugoj. S tabana su mu visile crne guke gnoja,
               tako   da  nije  mogao     da  hoda.   Jedan    drugome     se  nisu   javili.  Tu  je  bio
               zatvoren      i č  eški   kroja č   Obadal,     koji   je  povremeno        odlazio     da
               gestapovcima popravlja uniforme. Čubriloviću je rekao da je u registru

               zatvorenika pročitao „Luka Lukić“ i naknadno dodato „alias Mustafa
               Golubić“.
                     Ostalo je nerasvetljeno kako je Mustafa Golubić uhapšen. Za vreme
               rata  to  pitanje,  bar  javno,   nije  potezano,    mada    je,  recimo,  8.  novembra
               1941. u jedan od njegovih beogradskih stanova, kod porodice Kamarić,
               upao    nepoznati č ovek      u   poderanom      odelu.   Stao   je  nasred   dvorišta    i

               počeo da peva neku čudnu pesmu na stranim jezicima. Otišao je pravo u
               Mustafinu sobicu, svim ukućanima se bez reči poklonivši, tako da su se
               oni i pored poderanog odela lako uverili u njegovu otmenost i učtivost.
               Iz  straha   da  komšiluk     ništa  ne č uje,  dali  su  mu    znak   da  kod   njih  od
               Mustafe     ništa   nije  ostalo,  osim    novca,    koji  su  mu    predali.   Tada    su
               primetili nežne i negovane ruke kod nepoznatog. Kao strela, nestao je iz

               njihovog dvorišta. Posle tri meseca Kamarići su primetili kako oniži plav
               čovek u teget odelu, star 40–50 godina, pažljivo otvara vrata Mustafine
               sobice.   Kad   ga  je  doma ica   iznenadila,    on  je  promrmljao     da  je  pogrešio
                                             ć
                                                                                                   ć
               adresu    i  odmah     se  izgubio.    Te  dve   misteriozne     posete    Kamari i     su
               shvatili kao nešto najnormalnije, pošto im je Mustafa govorio da je plan
               njihove kuće i okoline poslat u Moskvu.

                     Radivoje Bata Uvalić          i Čeda Kruševac, dva bliska Golubićeva
               saradnika,     koji   su   izbegli   hapšenje     u   Beogradu,     sklonili    su  se   u
               unutrašnjost. U Toplici su našli španskog borca Ratka Pavlovića Ćićka,
               koji im je obećao da će ih povezati sa CK Partije, od njih skrivajući da je
               u tom trenutku i sam izvan partijskih redova. Zajedno su učestvovali u

               stvaranju Prvog partizanskog odreda. Iako su u narodu stekli velike
               simpatije, partijski kadrovi na terenu primali su ih s nepoverenjem.
               Verovatno po nalogu pretpostavljenih, saslušali su ih o radu sa


                                                          158
   153   154   155   156   157   158   159   160   161   162   163