Page 156 - Milomir Marić - Deca Komunizma

i izgradio specijalni bunker. Mimoišli su se, pa se Mustafa vratio u
Beograd.
Sinovcu Mehu Golubi u, u itelju iz Dervente, koji ga je posetio u
ć
č
stanu kod Višnjevca, rekao je da je baš pogodio kad da do e, jer je
đ
upravo stigao sa Zlatibora. Poslao ga je u Sarajevo, da od Vlada
Jokanovića uzme dva nemačka „ausvajsa“.
Višnjevčev rođak Ratko Popadić radio je kao tehničar na izgradnji
pruge Čačak–Užice. Dobio je nemačku službenu dozvolu za kretanje i
došao je kod rodbine u Beograd.

Sa Mustafom je razgovarao pretežno o ženama. Noću su mu
dolazile neke Č ehinje i Poljakinje i dosta nepoznatog sveta. Sastanci su
održavani svaki drugi-treći dan. Velika kristalna vaza u Mustafinoj sobi
stalno je bila puna pikavaca. Popadić se tu zatekao i sedmog juna 1941.
ć
Spavao je u dozidanom antreu i prvi je tog jutra uhva en. Tihomir se
brijao, a Mustafa je, čuvši neku gužvu, u pidžami provirio kod njega.
Kao lav u kavezu poleteo je prema stražnjem izlazu. Ali, kuća je sa svih
strana bila opkoljena! Vratio se u svoju sobu i obukao. Smilja je držala
šestogodišnjeg sina u naručju. Nisu joj dali da ga ponese i preko ograde
ga je doturila jednoj susetki. Uhapsili su ih Nemci – folksdojčeri. Odlično
su govorili srpski. Smilju i Ratka stavili su u jedna, a Mustafu i Tihomira

č
u druga kola. Ratko je pušten iste ve eri. Nisu ga tukli, rekao je da je u
srodstvu sa Višnjevcima, zadesio se tu slučajno, a imao je ispravan
„ausvajs“. Nije mogao da poveruje da je na slobodi, mislio je da ga prate
kao mamac. Sutradan je na Terazijama sreo Čedu Popovića i ispričao mu
šta se desilo.

Čeda je u kafani Ero Gurman preko puta zatvora Okružnog suda, u
Ulici kralja Aleksandra broj 5, uplatio kod konobara Mladena Ljujića da
Mustafi nosi hranu u zatvor. Bio je to siguran trag da i po njega dođu u
srednjotehničku školu. Nije vredelo što je iz učionice skočio kroz prozor.
Rođak Mirko Mastilović je otišao u kuću na Zvezdari da bračnom
paru Višnjevac u zatvor odnese čist veš. Stvari nisu bile ispreturane, čak
je i radio-aparat bio na svom mestu. Nikakva radio-stanica očigledno

nije ni tražena, ni otkrivena. Na stolu je spazio koverat pun Mustafinih
fotografija za legitimaciju. Na njihovoj poleđini fotograf je udario svoj
pečat i datum 29. maj 1941. godine.
ć
Gestapo nije lako mogao da otkrije identitet Mustafe Golubi a sve
dok tadašnji predsednik beogradske opštine policajac Dragi Jovanović

nije slučajno posetio zatvor. Tada oficiru Udbe Mirku Mastiloviću on je
posle rata rekao: „Glupi Gestapo, uništili su ga ne znaju i ko je. Ja ga
ć
gonim po svetu još od 1924. Da sam ga onda uhvatio, ništa više u životu

156