Page 105 - Milomir Marić - Deca Komunizma

šta je s tim famoznim atentatom što bi sad u maju trebao da bude. On je
č
sko io na mene i pitao me je otkud ja to znam. Rekao sam mu da se s
jednom savršenom policijom, kao što je naša, sve zna i da o tome i deca

na ulici govore, a kamoli ljudi po kafanama. Posle toga Mustafa me je
đ
č
uvredio, umalo što izme u nas dvojice nije došlo do tu e, i on je žurno
izašao iz društva. O celoj stvari sam govorio sa Bastajićem, koji mi se
kleo da on o atentatu ništa ne zna, ali da nije isključeno da ga je Mustafa
zaista pripremao. Njemu se samom učinilo dosta sumnjivo, jer je te noći
Mustafa pratio nekoliko telegrama i bio užasno nervozan. Sutradan je

nestao iz Beča. Pavle mi je onda objasnio da je današnja rusko-
makedonska metoda takva da u tim prilikama za odlučeni atentat niko
više ne sme znati sem dve, najviše tri osobe, a naredbe su tako stroge da
kada bi, recimo, i njemu, Pavlu, bilo naređeno da nešto slično izvede, ne
bi smeo meni, niti kome živom poveriti.“

„Pa, ipak, ja u sve ovo pomalo sumnjam“, javlja dalje Specijalni iz
Beča. „I mislim da je tu nečega moralo biti između Božina Simića, Pavla
ć
ć
Bastaji a i Mustafe Golubi a. A evo i zašto! Primetio sam više puta da
me je Bastajić redovno u devet časova uveče napuštao i govorio mi da ga
čekam, jer ima važan politički sastanak sa nekim Bugarinom, a vraćao bi
se oko ponoći. Posle nekoliko dana odlučio sam da ga pratim i tada sam

ga redovno viđao da se u kafani Herenhol sastaje s jednim čovekom
obrijanih brkova i karakterističnog izraza lica. Kad smo se našli, ja sam
ga jednom upitao: ’Ko ti je, boga ti, taj Bugarin zbog koga svake ve eri
č
kvariš društvo i napuštaš me?’ On mi je tada, pod najstrožom
diskrecijom, rekao da to nije nikakav Bugarin, ve ć Božin Simi ! Te smo
ć
ć
no i ostali do č etiri sata u zoru. Pavle je malo više popio i razgovor se
vodio samo o Božinu. Tom prilikom kazao mi je da Božin zna masu
dvorskih, političkih i vojnih tajni i intriga i da je za njega, Pavla, od
neocenjive vrednosti i koristi, jer ga on inspiriše i daje mu podatke za
članke kojima Pavle kroz list Balkanska federacija napada ličnost Njegovog
veličanstva kralja i Belu ruku. Sad se sprema da napiše jednu seriju
članaka protivu gospodina Petra Živkovića, komandanta Kraljeve garde.

Tom prilikom mi je rekao da je njihov glavni cilj da antimilitarističkom
propagandom pokolebaju duh i jedinstvo vojske i da se osvete Beloj ruci.
Po mogućstvu je pocepaju i unište. U januaru i februaru ove 1925.
godine, u vreme oko izbora, trebalo je da bukne revolucija. Ali je cela
stvar propala, jer se nije smelo ni pokušavati: prvo, što je glavni

ć
sprovodnik stvari, Stjepan Radi , bio u zatvoru, a, drugo, što bi bilo
iluzorno i pokušavati tako nešto dok su na vlasti gospodin general Petar
i
Živković gospodin ministar Boža Maksimović. Zato su na njih dvojicu

105