Page 6 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Devojku je Ćesto sretao po hodnicima. Nije joj znao ime, ali je znao da je radila u
odeljenju proze. Verovatno - poåto ju je ponekad vićao s rukama prljavim od ulja i
francuskim kljuĆem u ruci - verovatno se bavila kakvim mehaniĆarskim poslom na
jednoj od maåina za pisanje romana. To je bila devojka crne kose, pegavog lica i
brzih sportskih pokreta. Struk joj je nekoliko puta obavijala tanka skerletna eåarpa,
amblem Omladinske Lige protiv seksa, pritegnuta taman toliko da istakne divan
oblik bokova. Vinston ju je zamrzeo od prvog vićenja. Znao je zaåto. Mrzeo ju je
zbog atmosfere terena za hokej, hladnih tuåeva i opåte moralne Ćistote koju je
uspevala da åiri oko sebe. Mrzeo je skoro sve çene, osobito mlade i lepe. Uvek su
upravo çene, i to najpre one mlade, bile najbigotnije pristalice Partije, gutaĆice
parola, åpijunke-amateri i razobliĆiteljke neortodoksnih shvatanja. No ova mu se
devojka Ćinila opasnija od veĄine drugih. Jednom mu je, kad su se mimoiåli u
hodniku, dobacila kos pogled koji kao da je prodro u njega i za trenutak ispunio
crnim uçasom. ąak mu je palo na pamet da je ona moçda agent Policije misli. To
je, doduåe, bilo malo verovatno. No on je i dalje uvek oseĄao Ćudnu nelagodnost, u
kojoj je bilo i straha i neprijateljstva, kad god bi se ona naåla u njegovoj blizini.
ąovek se zvao O'Brajen. Bio je Ćlan Uçe partije i zauzimao neki poloçaj
toliko vaçan i udaljen da je Vinston imao samo bledu predstavu o njegovoj prirodi.
Gomila, se videvåi kako se pribliçava crni kombinezon Ćlana Uçe partije, beåe
utiåala za trenutak. O'Brajen je bio visok i krupan, debelog vrata i grubog,
raspoloçenog, brutalnog lica. I pored zastraåujuĄeg izgleda, imao je izvesnog åarma
u ponaåanju. Umeo je da podiçe naoĆare pokretom koji je na neki Ćudan naĆin
obezoruçavao - na neki Ćudan naĆin, neodrećeno, odavao kulturu. To je bio pokret
kojim bi, da je iko mislio tim pravcem, podseĄao na plemiĄa iz osamnaestog veka
kako nudi sagovornika svojom burmuticom. Vinston je O'Brajena bio video desetak
puta za skoro isto toliko godina. OseĄao je da ga ovaj duboko privlaĆi, i to ne samo
suprotnoåĄu izmeću svojih kulturnih manira i bokserske graće. Posredi je daleko
viåe bilo Vinstonovo potajno uverenje - ili Ćak ne ni uverenje no prosto nada - da
O'Brajanova politiĆka ispravnost nije savråena. Neåto na njegovom licu neodoljivo
je navodilo na tu misao. S druge strane, moçda mu na licu nije bila ispisana
neispravnost, nego prosto inteligencija. Bilo kako bilo, odavao je Ćoveka s kojim bi
se moglo lepo razgovarati ako bi se naålo naĆina da se telekranu podvali i s njim
ostane nasamo. Vinston nije nikad uĆinio ni najmanji napor, da proveri svoje
nagaćanje; uostalom, nije imao ni naĆina da to uradi. Uto O'Brajen baci pogled na
svoj ruĆni sat, vide da je skoro jedanaest nula-nula, i oĆigledno reåi da za Dva
minuta mrçnje ostane u arhivi. On se smesti u istom redu u kome je sedeo Vinston,
na dva-tri mesta od njega. Izmeću njih je sedela neka sitna çenica pepeljaste kose
koja je radila u kancelariji do Vinstonove. Crnokosa devojka je sedela odmah iza
nje.
SledeĄeg trenutka sa velikog telekrana u dnu sale grunu odvratan åkripav
zvuk, kao od kakve ogromne nepodmazane maåine. Od tog zvuka su trnuli zubi i
kostreåile se dlake na potiljku. Mrçnja beåe poĆela.
Kao i obiĆno, na ekranu se beåe pojavilo lice Narodnog neprijatelja,
Emanuela Goldåtajna. U publici se ovde-onde zaĆXåe zviçduci. æenica pepeljave
kose oglasi se cikom straha pomeåanog sa gaćenjem. Goldåtajn je bio renegat i
izdajnik koji je nekad davno (niko se taĆno nije seĄao kada) bio jedan od najviåih
partijskih rukovodilaca, skoro jednak Velikom Bratu, a onda se poĆeo baviti
kontrarevolucionarnim aktivnostima, bio osućen na smrt i misteriozno pobegao i
nestao. Programi Dva minuta mrçnje menjali su se iz dana u dan, ali nije bilo ni
jednoga u kome glavna liĆnost nije bio Goldåtajn. On je bio prvi izdajica, prvi koji
je ukaljao Ćistotu Partije. Svi kasniji zloĆini protiv Partije, sve izdaje, sabotaçe,
jeresi, skretanja, poticala su neposredno iz njegovog uĆenja. On je joå bio çiv,
neznano gde, i joå uvek kovao svoje planove: negde s one strane mora, pod

6/151