Page 5 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

na stranici, a zatim nalete na novogovorsku reĆ dvosmisao. Prvi put postade
svestan veliĆine onog åto je preduzeo. Kako se moçe saobraĄati sa buduĄnoåĄu? To
je po prirodi nemoguĄe. BuduĄnost Ąe ili liĆiti na sadaånjost, i u tom sluĆaju ga
neĄe ni sluåati, ili se razlikovati od nje, i tada bi njegova muka ostala neshvaĄena.
Neko vreme je sedeo i tupo gledao u papir. Sa telekrana se Ćula treåtava
vojna muzika. Bilo je Ćudno åto je ne samo izgubio moĄ da se izrazi, nego Ćak i
zaboravio åta je prvobitno çeleo da kaçe. Za ovaj dogaćaj se bio pripremao
nedeljama, i ni u jednom trenutku mu nije padalo na pamet da bi mu bilo potrebno
Låta sem hrabrosti. Pisati je bilo lako, kako mu se Ćinilo. Trebalo je samo da
prenese na papir onaj neprekidni i nesmireni monolog koji mu se doslovno
godinama odvijao u glavi. Mećutim, u tom trenutku je Ćak i monolog bio prestao.
Sem toga, proåirena vena ga poĆe nepodnoåljivo svrbeti. Nije se usućivao da se
poĆHåe, da se ne bi zapalila. Sekunde su prolazile. On nije primeĄivao niåta do
belinu stranice pred sobom, svrab u koçi iznad Ćlanaka, treåtanje muzike i blagu
opijenost od dçina.
Odjednom poĆe pisati u paniĆnom strahu, samo delimiĆno shvatajuĄi åta
piåe. Sitan ali deĆje nezgrapan rukopis mu je glavinjao po stranici, ispuåtajuĄi prvo
velika slova, a najzad Ćak i taĆke.

4. april 1984. SinoĄ bioskop. Sve ratni filmovi. Jedan vrlo dobar o brodu
punom izbeglica bombardovanom negde u Sredozemnom moru. Publiku veoma
zabavljali kadrovi u kojima neki krupni debeljko pokuåava da otpliva od broda a
helikopter ga prati, prvo se videlo kako se valja u vodi kao morska kornjaĆa, onda
kroz niåan mitraljeza na helikopteru, onda sav izbuåen a more oko njega ruçLĆasto i
najzad, kako tone tako naglo kao da je kroz te rupe prodrla voda. Publika urlala od
smeha kada je potonuo. Onda se video Ćamac za spasavanje pun dece i helikopter
kako lebdi nad njima. U Ćamcu çena srednjih godina moçda jevrejka sedela na
pramcu sa muåkarĆLĄem oko tri godine u naruĆju, dete vriåtalo od straha i krilo
glavu meću njene dojke kao da hoĄe da se uvuĆe u nju a ona ga grlila i umirivala
mada je i sama bila sva modra od straha, pokrivala ga åto je viåe mogla kao da je
mislila da Ąe joj se meci odbiti od ruku. onda helikopter izbacio bombu od 20 kila
usred njih straåan bljesak i Ćamac sav u komade. onda divan kadar jedne deĆje
ruke kako leti uvis uvis uvis sve viåe u vazduh mora da je u kljunu helikoptera bila
kamera i pratila tu se Ćuo jak pljesak odakle su sedeli Ćlanovi partije ali jedna çena
iz onog dela sale odrećenog za prole odjednom digla dreku vikala nisu trebali to da
prikazuju pred decu to je pokvareno take stvari pred decu sve dok je policija nije
izbacila neverujem dasu joj neåto uradili niko se ne sekira åta proli govore tipiĆna
prolska reakcija oni nikad...

Vinston prestade da piåe, delom zato åto ga beåe uhvatio grĆ. Nije znao åta
ga je to nagnalo da istrese ovaj niz besmislica. No Ćudno je bilo to åto mu se, dok
je pisao, u glavi osvetlila jedna sasvim razliĆita uspomena, i to do te mere da se
osetio sposobnim da je prenese na papir. Upravo je zbog tog dogaćaja, shvati on u
tom trenutku, i bio najednom reåio da ode kuĄi i poĆne pisati dnevnik.

To se desilo tog jutra u Ministarstvu, ako se za neåto do te mere nebulozno
moçe reĄi da se zaista dogodilo.
Bilo je skoro jedanaest nula-nula, i sluçbenici arhive, gde je Vinston radio,
veĄ su dovlaĆili stolice iz svojih sobiĆaka i smeåtali ih u sredinu sale, naspram
velikog telekrana, pripremajuĄi se za Dva minuta mrçnje. Vinston je upravo sedao
na stolicu u jednom od srednjih redova kad jedan Ćovek i jedna devojka, koje je
poznavao iz vićenja ali s kojima nije nikad razgovarao, neoĆekivano ućRåe u salu.

5/151