Page 2 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

PRVI DEO

1.
Bio je vedar i hladan aprilski dan. Na Ćasovnicima je izbijalo trinaest.
Vinston Smit, brade zabijene u nedra da izbegne ljuti vetar, hitro zamaĆe u
staklenu kapiju stambene zgrade Pobede, no nedovoljno hitro da bi spreĆio jednu
spiralu oåtre praåine da uće zajedno s njim.
Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otiraĆe. Na jednom kraju bio je
prikaĆen plakat u boji, preveliki za zatvoreni prostor. On je predstavljao samo
jedno ogromno lice, viåe od metra u åirini: lice Ćoveka od svojih Ćetrdeset pet
godina, sa gustim crnim brkovima i crtama lepim na neki surov naĆin. Vinston krete
ka stepenicama. Pokuåati liftom nije vredelo. On je i u najboljim prilikama radio
retko, a trenutno je struja bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije åtednje u
pripremama za Nedelju mrçnje. Stan je bio na sedmom spratu, i Vinston, koji je
imao trideset devet godina i proåirenu venu iznad desnog Ćlanka, peo se sporo,
odmorivåi se usput u nekoliko navrata. Na svakom odmoriåtu, prekoputa vrata za
lift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su
tako udeåene da oĆi na njoj prate posmatraĆa iz svakog ugla. Ispod lica stajao je
natpis VELIKI BRAT TE POSMATRA.
U stanu je Ćuo milozvuĆan glas kako Ćita listu cifara koje su se odnosile na
proizvodnju sirovog gvoçća. Glas je dolazio iz pravougaone metalne ploĆe nalik na
zamuĄeno ogledalo koje je saĆinjavala deo povråine zida na desnoj strani. Vinston
okrete prekidaĆ i glas se malo utiåa, mada su se reĆi mogle i dalje razabrati.
Instrument (zvao se telekran) se mogao utiåati, ali nikada potpuno iskljuĆiti. On
priće prozoru: omalena, slabaĆka figura, Ćiju je mråavost plavi kombinezon -
partijska uniforma - samo isticao. Kosa mu je bila veoma plava, lice po prirodi
crveno, a koça ogrubela od oåtrog sapuna, tupih brijaĆa i hladnoĄe zime koja se
upravo bila zavråila.
Svet je napolju Ćak i kroz zatvoren prozor izgledao hladno. Na ulici su
vrtloçLĄi vetra uvrtali praåinu i pocepanu hartiju u spirale; sunce je sijalo a nebo
bilo oåtro plavo, no i pored toga se sve Ćinilo bezbojno sem plakata koji su bili
izlepljeni svuda. Sa svakog dominantnog ugla posmatralo je crnobrko lice. Jedno se
nalazilo na fasadi pravo prekoputa.
VELIKI BRAT TE POSMATRA, pisalo je na plakatu, dok su tamne oĆi gledale
pravo u Vinstonove. Niçe, u visini ulice, drugi plakat, otkinut na jednom uglu,
lepråao je sa svakim udarom vetra i naizmeniĆno pokrivao i otkrivao jednu jedinu
reĆ: ENGLSOC. U daljini se jedan helikopter obruåio meću krovove, zalebde za
trenutak kao muva zunzara, i ponovo odlete krivuljom. To je bila policijska patrola
koja je åpijunirala ljude kroz prozor. No patrole nisu bile straåne. Straåna je bila
samo Policija misli.

Iza Vinstonovih leća onaj glas sa telekrana je i dalje blebetao o sirovom
gvoçću i premaåivanju devetog trogodiånjeg plana. Telekran je istovremeno primao
i emitovao. Mogao je uhvatiti svaki zvuk - jaĆi od vrlo tihog åapata - koji bi Vinston
proizveo; åtaviåe, Vinston se, sve dok je ostajao u vidnom polju kojim je dominirao
metalni pravougaonik, mogao ne smao Ćuti nego i videti. Naravno, niko nije mogao
znati da li ga u ovom ili onom trenutku nadziru ili ne. Koliko se Ćesto, ili po kom
sistemu, Policija misli ukljuĆivala na pojedinaĆne kanale moglo se samo nagaćati.
ąak je bilo moguĄe i to da ona neprekidno nadzire svakoga. No u svakom sluĆaju,
mogla se ukljuĆivati na svaĆiji kanal kad god zaçeli. Moralo se çiveti - i çivelo se,
po navici koja je prerasla u instinkt - pretpostavljajuĄi da se svaki zvuk Ćuo i, sem
u mraku, svaki pokret video.

2/151