Page 9 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

6.

Tada se dogodi nešto, da sva usta zanemeše a sve se oči unezveriše. Jer se

međutim igrač na konopcu dao bio na svoj posao: izašao je kroz jedna vratanca, pa se
uputio preko konopca razapela između dva tornja, tako da je visio s jednog kraja na drugi

kraj pijace nad glavama ljudi. Baš kad je igrač prispeo do sredine svoga puta, otvoriše se
ponovo vratanca i iza njih iskoči jedno šareno čeljade, lakrdijaš šta li, i pođe brzim

skokom za onim napred. »Brže, kljakonogo, uzvikivao je svojim strašnim glasom, brže

lenštino, uštvo, beskrvniče! Sad ću te zagolicati svojom potpeticom! Šta ćeš ti tu izmedu
tornjeva? U toranj s tobom, treba te zatvoriti jer prečiš puta boljemu od sebe!«

– I sa svakom rečju prilazio mu je bliže: a kad je bio samo još jedan korak iza njega, tada
se dogodi nešto strašno, što je učinilo da sva usta zaneme i svačije se oko unezveri: –

prodera se kao vrag i preskoči onog što mu je stajao na putu. A ovaj, kad vide gde ga

suparnik pobedi, izgubi i glavu i konopac; odbaci od sebe motku i brže nego ona strovali
se u dubinu, kao klupko od ruku i nogu. Pijaca i narod izgledahu kao more kad njime

iznenada zavitla oluja: sve se razbeže kojekuda i kako ko stiže, a ponajviše odonud gde je
trebalo da padne telesina. Zaratustra pak ostade, i baš pored njega pade telesina,

isprebijana i izmrcvarena ali još ne mrtva. Posle nekog vremena povrati se
razdrobljenomu svest, i on vide Zaratustru gde kleči kraj njega. »Šta ćeš ti tu? reče

naposletku, – ja sam već odavna znao, da će mi hromi daba podmetnuti nogu. Sad će me

odvući u pakao: zar hoćeš da ga sprečiš?« »Tako mi časti, prijatelju, odgovori Zaratustra,
svega toga nema, ne postoji to o čemu ti govoriš: niti ima đavola niti pakla. Duša će tvoja

pre još biti mrtva nego tvoje telo: ne boj se već ničeg više!« Čovek ga pogleda s
nepoverenjem. »Ako istinu zboriš, reče tad, onda ne gubim ništa ako izgubim život. Ja

nisam mnogo više nego zverka koju su naučili da igra, batinama i puštajući je da

gladuje.« »A ne, reče Zaratustra, ti si od opasnosti načinio sebi poziv, to nije nešto što
treba prezirati. A sad te tvoj poziv upropašćuje: zato ću te ja svojim rukama zakopati.«

Kad je Zaratustra ovo rekao, čovek na umoru nije vise odgovarao; ali je micao rukom,
kao da traži ruku Zaratustrinu, da bi mu se zahvalio.