Page 12 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

mi je pred očima: ne treba Zaratustra da govori narodu, već pratiocima! Ne treba

Zaratustra da bude i pastir stadu i njegov pas! Da odmamim od stada - zato sam došao.
Neka se ljute na mene narod i stado: Razbojnikom hoće da postane pastirima Zaratustra.

Ja kažem pastiri: a oni se nazivaju poštenjacima i pravednicima. Ja kažem pastiri: a oni se
nazivaju vernima prave vere. Vidi te poštenjake i pravednike! Koga mrze najvećma?

Onoga, koji im razbija tablice vrednosti, razbijača, razbojnika: – a to je onaj koji stvara.

Vidi verne sviju vera! Koga mrze najvećma? Onoga, koji im razbija tablice vrednosti,
razbijača, razbojnika: – a to je onaj koji stvara. Saputnike traži onaj koji stvara a ne

mrtvace, i ne stada ni verne. Saradnike traži onaj koji stvara, one koji će nove vrednosti
pisati na nove tablice. Saradnike traži onaj koji stvara, i sažeteoce: jer je kod njega sve

zrelo za žetvu. Ali mu nedostaju stotina kosâ: zato on kida vlaće i zle je volje. Saradnike

traži onaj koji stvara, i to takve koji će umeti da naoštre svoje kose. Uništiteljima zvaće
njih ostali, i prezriteljima dobra i zla. Ali to su oni koji žanju i slavu slave. Saradnike traži

Zaratustra, sažeteoce, i svečare, s kojima će slavu slaviti, traži Zaratustra; što će njemu
stada i pastiri i mrtvaci! A ti, moj prvi saputniče, ostaj zbogom! Dobro sam te zakopao u

tom tvom šupljem drvetu, dobro sam te skrio od vukova. Hoću da stignem ka svojem
cilju, da idem svojim putem; preko onih što zastajkuju i oklevaju preskočiću. Moj

prolazak biće njihov prolazak, njihova propast.«

10.

To je rekao Zaratustra u svome srcu kad je sunce pokazivalo podne: tada pogleda

ispitujućim pogledom u vis – jer je iznad svoje glave čuo oštri krik jedne ptice. I gle!
jedan orao kružio je naširoko po vazduhu, a o njemu visila je jedna zmija, ne kao plen

već kao prijatelj: jer mu se beše obavila oko vrata. »To su moje zveri!« reče Zaratustra, i

radovaše se od srca. »Najponosnija zver pod suncem, i najmudrija zver pod suncem – oni
su poleteli po svetu, da vide šta se radi. Hoće da vide da li je Zaratustra još u životu.

Odista, da li sam još u životu? Opasnije mi je ići među ljudima nego među životinjama,
opasnim putem ide Zaratustra. Neka mi budu vođom moje zveri!« Kada je Zaratustra to

izrekao, padoše mu na um reči sveca iz šume, te uzdahnu i progovori ovako u srcu svom:

»O kad bih mogao biti lukaviji! kad bih mogao biti lukav iz dna duše, kao moja zmija!