Page 14 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 14
ZARATUSTRINI GOVORI
O tri preobražaja
Otkriću vam tri preobražaja duha: kako se duh pretvara u kamilu, a kamila u lava,
i naposletku lav u dete. Mnogo teškog ima za duh, za jaki duh, duh voljan da nosi, koji je
pun strahopoštovanja: njegova jakost ište ono što je teško, i što je najteže. Šta je teško?
tako pita duh voljan da nosi, i to pitajući pada na kolena, kao kamila, i želi da ga dobro
natovare. Šta je najteže, recite mi, heroji? tako pita duh voljan da nosi, – da bih to uzeo na
sebe te da uživam u svojoj jačini. Zar nije ovo: poniziti se, da bi se nanelo bola svojoj
oholosti? Pustiti svoju ludost da blista, i time se izrugivati svojoj mudrosti? Ili je ovo:
rastaviti se od svoga dela kad slavi pobedu? Penjati se na vrletne bregove i iskušavati
iskušitelja? Ili je ovo: hraniti se žarom i travom saznanja a istine radi trpeti glad u duši?
Ili je ovo: biti bolestan a bolničare ne primiti, ni drugovati s gluhima koji nikad ne mogu
čuti šta hoćeš? Ili je ovo: zagaziti u prljavu vodu ako je to voda istine, i ne goniti od sebe
hladne žabe i tople krastavice. Ili je ovo: voleti one koji nas preziru, i pružati ruke prema
sablasti kad hoće da nas zastraši? Sve to što najteže uzima duh voljan da nosi na sebe:
kao što natovarena kamila hita u pustinju, tako hita on u svoju pustinju. A u
najusamljenijoj pustinji dešava se drugi preobražaj: tu lavom postaje duh, slobodu hoće
da dograbi kao plen, i da gospodarem bude u svojoj rođenoj pustinji. Svoga poslednjeg
gospodara tu on traži: hoće da mu postane neprijateljem, njemu i svome poslednjem
bogu, hoće da se bori o pobedu sa velikim zmajem. Ko je taj veliki zmaj što ga duh neće
više da naziva gospodarem i bogom? »Ti treba da« zove se veliki zmaj. A duh lavlji
govori »Hoću«. »Ti treba da«, leži pred njim na stazi, blistajući se u zlatu, zver s
krljuštima a na svakoj krljušti sjaji se zlatno »ti treba da!«. Tisućugodišnje vrednosti sjaju
se na tim krljuštima, a ovako zbori najsilniji od svih zmajeva: »sva vrednost što je imaju
stvari – sjaji se na meni.« »Sva vrednost stvorena je već, i sva stvorena vrednost – ja sam.
Odista, ne treba da bude više nikakvog 'Hoću'.« Tako kaže zmaj. Braćo moja, čemu je
potreban lav u duhu? Zašto nije dovoljna teretna životinja, koja se odriče svega a puna je
strahopoštovanja? Stvarati nove vrednosti – to ne može još ni lav: ali stvoriti sebi slobodu