Page 14 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 14

ZARATUSTRINI GOVORI


                                                    O tri preobražaja



                          Otkriću vam tri preobražaja duha: kako se duh pretvara u kamilu, a kamila u lava,
                   i naposletku lav u dete. Mnogo teškog ima za duh, za jaki duh, duh voljan da nosi, koji je

                   pun strahopoštovanja: njegova jakost ište ono što je teško, i što je najteže. Šta je teško?

                   tako pita duh voljan da nosi, i to pitajući pada na kolena, kao kamila, i želi da ga dobro
                   natovare. Šta je najteže, recite mi, heroji? tako pita duh voljan da nosi, – da bih to uzeo na

                   sebe te da uživam u svojoj jačini. Zar nije ovo: poniziti se, da bi se nanelo bola svojoj
                   oholosti? Pustiti svoju ludost da blista, i time se izrugivati svojoj mudrosti? Ili je ovo:

                   rastaviti se od svoga dela kad slavi pobedu? Penjati se na vrletne bregove i iskušavati

                   iskušitelja? Ili je ovo: hraniti se žarom i travom saznanja a istine radi trpeti glad u duši?
                   Ili je ovo: biti bolestan a bolničare ne primiti, ni drugovati s gluhima koji nikad ne mogu

                   čuti šta hoćeš? Ili je ovo: zagaziti u prljavu vodu ako je to voda istine, i ne goniti od sebe
                   hladne žabe i tople krastavice. Ili je ovo: voleti one koji nas preziru, i pružati ruke prema

                   sablasti kad hoće da nas zastraši? Sve to što najteže uzima duh voljan da nosi na sebe:
                   kao što natovarena kamila hita u pustinju, tako hita on u  svoju pustinju. A u

                   najusamljenijoj pustinji dešava se drugi preobražaj: tu lavom postaje duh, slobodu hoće

                   da dograbi kao plen, i da gospodarem bude u svojoj rođenoj pustinji. Svoga poslednjeg
                   gospodara tu on traži: hoće da mu postane neprijateljem, njemu i svome poslednjem

                   bogu, hoće da se bori o pobedu sa velikim zmajem. Ko je taj veliki zmaj što ga duh neće
                   više da naziva gospodarem i bogom? »Ti treba da« zove se veliki zmaj. A duh lavlji

                   govori »Hoću«. »Ti treba da«, leži pred njim na stazi, blistajući se u zlatu, zver s

                   krljuštima a na svakoj krljušti sjaji se zlatno »ti treba da!«. Tisućugodišnje vrednosti sjaju
                   se na tim krljuštima, a ovako zbori najsilniji od svih zmajeva: »sva vrednost što je imaju

                   stvari – sjaji se na meni.« »Sva vrednost stvorena je već, i sva stvorena vrednost – ja sam.
                   Odista, ne treba da bude više nikakvog 'Hoću'.« Tako kaže zmaj. Braćo moja, čemu je

                   potreban lav u duhu? Zašto nije dovoljna teretna životinja, koja se odriče svega a puna je

                   strahopoštovanja? Stvarati nove vrednosti – to ne može još ni lav: ali stvoriti sebi slobodu
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19