Page 32 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

nevina. Ne velim vam da umrtvite svoja čula. Velim vam, da čula svoja načinite

nevinima. Ne velim vam da budete čedni. Čednost je kod nekih vrlina, ali je kod mnogih
pre porok. Ti su doduše često uzdržljivi, ali iz svega što čine viri zavidljivo kučka pohota.

Do na vrhunce njihove vrline, i do u sami njihov hladni duh ide za njima to živinče, i
njegovo nespokojstvo. I kako pokorno ume kučka pohota da prosi za parče duha, ako su

joj uskratili parče mesa. Vi uživate u žalosnom pozorištu, i u svemu što srce para. Ali ja

sam nepoverljiv prema vašoj kučki. Vaše oči su mi odviše svirepe, i vi tražite željnim
pogledom one što pate. Da nije to samo vaša sladostrasnost što se prerušila pa prozvala

milosrđem? I još ću vam reći i ovo: Nije ih malo koji su, izgoneći iz sebe đavola, ušli i
sami u svinje. Ko teško podnosi čednost taj treba da je se okani da ga ne povede putem u

pakao – da ne postane kalom i bludom duše. Jesu li to prljave stvari o kojima govorim?

To još ne bi bilo najgore. Onaj koji ide za saznanjem ne ulazi nerado u vodu istine kad je
istina prljava, nego kad je plitka. Zaista vam kažem: ima ih koji su čedni iz dubine duše:

u njih je bolje srce, oni se više i slade smeju nego vi. Oni se i čednosti smeju, i pitaju:
»šta je to čednost!« Biće da je čednost ludost! Ali ta je ludost došla k nama, a nismo mi

išli k njoj. Mi smo ponudili gostu konak i srce, i on se nastanio kod nas, – neka ga nek
ostane dokle ga volja!«

Tako je govorio Zaratustra.

O prijatelju

»Ima oko mene uvek jedan više nego što treba« – tako misli pustinjak. »Jednako
jedan put jedan – čini naposletku dva! « Ja i moje mene uvek su u odviše živu razgovoru:

kako bi bilo da se pokuša izdržati bez prijatelja? Za pustinjaka je prijatelj uvek treći: treći

je pluta koja sprečava da razgovor dvojice potone u dubinu. Ah, ima i suviše dubina za
svakog pustinjaka. Zato i čeznu toliko za prijateljem i za njegovom visinom. Naša vera u

druge izdaje u onom u čemu bismo mi u nama samima rado verovali. Naša je čežnja za
prijateljem naš izdajnik. S ljubavlju se često tek hoće da preskoči zavist. I često čovek

napada, i stvara sebi neprijatelje, samo da bi sakrio da bi i sam trebalo da bude napadnut.

»Budi mi bar neprijatelj!« – tako govori pravo poštovanje, koje se ne usuđuje da traži