Page 31 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

vidim gde ti vrca krv iz sto grebotina; a tvoj ponos neće ni da plane gnevom. Krvi traže

od tebe u svoj svojoj nevinosti, krvi su žedne njihove malokrvne duše – i oni bodu stog, u
svoj svojoj nevinosti. Ali ti koji si dubok, ti patiš odviše duboko i od malih rana: i, pre

nego što si se izlečio od jedne, već ti je prešao isti crv preko ruke. Suviše si mi gord a da
bi ubijao te oblapornike Ali se čuvaj, da ti ne dođe glave to što nosiš na sebi svu njihovu

otrovnu nepravdu! Oni i svojom hvalom obleću oko tebe: nametljivost je njihova hvala.

Oni traže blizinu tvoje kože i tvoje krvi.Oni ti laskaju kao kakvom bogu ili đavolu; oni se
uvijaju pred tobom kao pred kakvim bogom ili đavolom. Ali, ne osvrći se na to! Laskavci

su to i ulizice, i ništa više. A često se prave pred tobom predusretljivima To je bila
oduvek dosetljivost kukavica. Da, kukavice su dosetljivi! Oni ti se čude mnogo u svojoj

uskoj duši, – uvek im izgledaš čudan! Sve što izaziva mnogo čuđenja, postaje čudno. Oni

te kažnjavaju za sve tvoje vrline. Oni ti praštaju od srca rado samo – tvoje pogreške. Zato
što si blag i prave ćudi, veliš: »nisu oni krivi za svoj sitni život«. A njihova uska duša

misli: »Kriv je svaki veliki život.« I kad si blag prema njima osećaju oni da ih prezireš: i
oni ti vraćaju dobročinstvo skrivenim zločinstvima. Tvoja nema gordost protivi se uvek

njihovom ukusu; oni kliču od radosti ako si jedared toliko skroman da si sujetan. Ono što
poznamo na čoveku to i raspaljujemo u njemu. Dakle, čuvaj se od sitnih! Oni se osećaju

sitni pred tobom, i njihova je niskost sva zažarena, i bukti protiv tebe u nevidljivoj osveti.

Nisi li zapazio kako često zaćute kada im pristupiš, i kako ih uznemirava snaga, kao dim
vatre koja se gasi? Jeste, prijatelju, ti si zla savest tvojim bližnjima: jer oni tebe nisu

dostojni. Oni te stoga mrze, i rado bi krv tvoju sisali. Tvoji će bližnji ostati uvek otrovne
mušice; ono što je veliko na tebi – to ih čini još otrovnijima, i sve sličnijima mušicama.

Beži prijatelju, u samoću, i onamo gde je vazduh oštar i snažan! Nisi ti zato stvoren da
budeš mašica za mušice. – Tako je govorio Zaratustra.

O čednosti

Ja volim goru. U gradovima je zrak zagušan: tu je i suviše bludnih. A nije li bolje pasti u

ruke ubice nego u snove bludne žene? I vidi samo te ljude: iz oka im čitaš – za njih nema
veće sreće na zemlji do ležati sa ženom. Kal je na dnu njihove duše; i tim gore ako je u

tome kalu još i duha! Da ste bar savršeni kao što su savršene životinje. Ali životinja je bar