Page 30 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

O mušicama u čaršiji

Beži, prijatelju, u svoju samoću! Vidim da si oglunuo od vike velikih muževa, i

da si izboden od žaoke malih. Pristojno umeće da ćute s tobom šuma i breg. Budi opet
sličan drvetu koje voliš, drvetu granatome: mirno, i kao da osluškuje nadvilo se nad

morem. Gde samoća prestaje tu počinje čaršija: a gde počinje čaršija tu počinje i vika
velikih glumaca, i zuka otrovnih mušica. U svetu ne vrede ni najveće stvari bez nekoga

ko će ih prikazati: velikim ljudima zove puk te prikazivače. Slabo shvata puk ono što je

veliko, a to je: ono što stvara. Ali on ima čula za sve izvođače i prikazivače velikih stvari.
Oko pronalazača novih i vrednosti okreće se svet; – nevidljivo se okreće. Ali oko

prikazivača okreće se puk i slava: takav je tok sveta. Prikazivač ima duha, ali malo
savesti duha. Uvek misli samo na ono čime će najviše razbuditi veru, – veru u sebe! Za

sutra ima novu veru, a za prekosutra još noviju. On ima hitra čula, kao i puk, i kod njega

vetar uvek duva s druge strane. Izvrnuti – to kod njega znači: dokazati. Zaludeti – to mu
znači: uveriti. A krv je za nj najjači od svih razloga. Istinu, koja nečujno ulazi samo u fine

uši, naziva on lažju i ništavilom. Zaista vam kažem on veruje samo u bogove koji dižu što
veću graju po svetu! Puna je čaršija svečanih lakardijaša – a puk se ponosi svojim

velikim ljudima! To su za nj gospodari trenutka. Ali njima je trenutak skup: i oni
navaljuju na te. I ti treba da im kažeš da ili ne. Avaj, ti zar hoćeš da sedneš između za i

protiv? Ne budi surevnjiv na te opredeljene i navalju-]uće, ljubitelju istine! Nikad se još

nije istina obesila o rukav jednog opredeljenog.Zbog tih trenutnih povuci se u svoj
zaklon: samo nasred čaršije navaljuju na čoveka sa Da? ili Ne? Lagani su doživljaji svih

dubokih kladenaca: dugo moraju čekati dok saznaju .šta je palo u njihovu dubinu. Van
čaršilije i van slave događa se sve što je veliko: van čarši je i van slave živeli su oduvek

pronalazači novih vrednosti. Beži, prijatelju, u svoju samoću: vidim kako su te

poizbadale otrovne mušice. Beži onamo gde je vazduh oštar i snažan! Beži u svoju
samoću! Živeo si odviše blizu sitnih i bednih. Beži ispred njihove nevidljive osvete!

Naspram tebe nisu drugo do samo osveta. Ne diži više na njih ruku! Nebrojeni su a ti nisi
stvoren da budeš mašica za mušice. Nebrojeni su ti sitni i bedni; a kišne su kapi i korov

već mnogo ponosnih zgrada upropastili. Ti nisi kamen a već su te izdubile mnoge kapi.

Još ćeš mi se razbiti i raspući od mnogih kapi. Vidim da su te izmorile otrovne mušice,