Page 29 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

mračne laži! O, ona pogađa gde su srca od obilja, koja se rado rasipaju! Da, pogađa ona

gde ste, i vi pobedioci staroga Boga! Umoriste se u borbi, i sad vaša umorenost služi još i
novom lažnom bogu! Heroje i poštenjake hteo bi da poređa oko sebe, novi lažni bog!

Rado se sunča na suncu čistih savesti – hladna neman! Sve će dati vama, ako ga vi
obožavate, novi lažni bog: tako kupuje za sebe sjaj vaših vrlina, i pogled vaših ponosnih

očiju. Hoće da s vama hvata na udicu mnoge premnoge! Da, on je igračka i pronalazak

pakla, trojanski hat smrti iz kojeg zveči nakit božanskih časti! Da, to je pronalazak da bi
se njime umorili mnogi, dok on sebe sama veliča kao život: zaista vam kažem, najbolja

usluga svima propovednicima smrti! Ja zovem državom gde se svi opijaju otrovom dobri
i zli: državom gde niko ne zna za sebe sama, ni dobri ni zli: državom gde se lagano

samoumorstvo sviju naziva – »životom«. Pogledaj te samo te izlišnike! Kradu za sebe

dela pronalazača, i blaga mudraca: Obrazovanošću zovu oni tu krađu – sve se kod njih
pretvara u bolest i muku. Pogledajte samo te izlišnike! Uvek su bolesni, bljuju svoju žuč,

i to zovu novinama. Gutaju jedan drugog a nisu u stanju ni da se svare. Pogledajte samo
te izlišnike! Stiču bogatstva a utoliko su siromašniji. Traže silu, i pre svega polugu sile,

mnogo novaca – ti nemoćnici! Gledajte kako se veru, ti hitri majmuni! Veru se jedan
preko drugog, i vuku se tako u blato i u ponor. Svi hoće k prestolu: to je njihovo ludilo, –

kao da sreća sedi na prestolu! Često sedi blato na prestolu – a često i presto na blatu. Svi

su oni za mene sumanuti, i majmuni što se veru, i vreli prevreli. Zaudara mi njihov lažni
Bog, hladna neman; zaudaraju mi svi skupa, ti poklonici lažnog božanstva. Draga braćo,

zar hoćete da se zadavite u pari iz njihovih ždrela i pohota? Ta bolje razbijte prozore, i
skačite napolje. Uklonite se ispred smrada! Klonite se službe izlišnika lažnome

božanstvu! Uklonite se ispred smrada! Klonite se dima od tih ljudskih žrtava! Još je i sad
zemlja otvorena velikim dušama. Prazna još su mnoga mesta za pustinjake, same i

udvoje, a oko njih širi se miris tihih mora. Još je velikim dušama otvoren slobodan život.

Zaista vam kažem ko sâm malo ima i njega tim manje imaju: slava maloj siromaštini!
Onde gde država prestaje tu tek počinje čovek koji nije izlišan: tu počinje pesma

potrebnoga, pesma jedanput pevana, i nezamenljiva. Onde gde država prestaje, – eto,

pogledajte samo, draga braćo! Zar je ne vidite, tu šarenu dugu, i mostove natčovekove? –

Tako je govorio Zaratustra.