Page 28 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

biti i vaši uspesi. Pobuna – to je otmenost za roba. Vaša otmenost neka bude poslušnost! I

samo vaše zapovedanje treba da je pokoravanje! Dobrom ratniku prijatnije je čuti
»moraš« nego »hoću«. I sve što rado činite treba prvo još da pustite da vam se zapovedi.

Vaša ljubav prema životu neka bude ljubav prema vašoj najlepšoj nadi: a vaša najlepša
nada neka je najviša misao života! Svoju najvišu misao, najzad, pustite da vam ja

propišem – ona glasi : čovek je nešto što treba prevladati. Živite dakle životom

poslušnosti i ratovanja! Šta je stalo do dugog života! Zar ima ratnika koji bi da ga štede!
Ja vas ne štedim, ja vas volim iz dubine duše. braćo moja u ratu! –

Tako je govorio Zaratustra.

O novom lažnom božanstvu

Negde na svetu ima još naroda i stada, ali ne kod nas, draga braćo: u nas ima
država. Država? Šta je to? Evo! Otvorite uši, jer ću vam sada reći svoju reč o smrti

naroda. Državom se naziva najhladnije od svih hladnih čudovišta. Hladno, i laže; a evo
ova laž gmiže iz njegovih usta: »Ja, država, ja sam narod.« To je laž! Tvorci su bili koji

su stvorili narode, i razapeli nad njima jednu veru i jednu ljubav: tako su poslužili životu.
Razornici su, koji nameštaju klopke za mnoge a nazivaju ih državom. oni vešaju nad njih

mač, i stotinu pohlepnih želja. Gde još ima naroda tu, nema razumevanja za državu, i ona

je omražena, kao pogled od uroka, i kao greh prema običajima i pravima. Dajem vam
ovaj znak za raspoznavanje: svaki narod govori svojim jezikom dobra i zla: njega ne

razume sused. Svoj je jezik pronašao sebi on u običajima i pravima. A država laže na
svima jezicima dobra i zla; i štogod govori, laže – i štogod ima, ukrala je. Sve je lažno na

njoj; ukradenim zubima jede, zajedljivica. Lažna joj je čak i utroba. Zbrka jezika dobra i

zla: taj vam znak za raspoznavanje dajem kao znak države. Zaista vam kažem, iz toga se
znaka daje iščitati volja za smrću! Zaista vam kažem, on je stvoren za propovednike

smrti! Mnogi se premnogi rađaju: za izlišne pronaćena je država! Vidite samo kako ih k
sebi mami, te mnoge premnoge! Kako ih guta i žvaće i prežvaće! »Na zemlji nema ništa

veće od mene: ja sam prst Božji koji pravi red« – tako urliče neman. I ne samo dugouhi i

kratkovidi padaju na kolena pred njom! O, i u vas, velike duše, mumla ona potrnulo svoje