Page 27 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 27

Tako je govorio Zaratustra.


                                                   O ratu i ratnicima



                          Nećemo da nas štede naši najbolji dušmani, a ni oni koje volimo iz dubine duše.
                   Dopustite dakle da vam kažem istinu! Braćo moja u ratu! Ja vas volim iz dubine duše, ja

                   jesam i uvek sam bio što i vi. I ja sam vam vaš najbolji prijatelj. Dopustite mi dakle da

                   vam kažem istinu! Ja znam za mržnju i zavist vašeg srca. Vi niste  dosta veliki da ne
                   poznajete mržnje i zavisti. Ali budite dosta veliki da vas nije stid njih! Pa kad već ne

                   možete biti sveci saznanja, budite mi bar njihovi ratnici. To su pratioci i preteče te
                   svetosti. Ja vidim mnogo vojnika: daj da vidim mnogo ratnika! »uniforma« zove se ono

                   što oni nose: samo neka ne bude jednog oblika i ono što se u njoj krije! Treba da ste mi

                   takvi da vam oko traži uvek dušmanina – vašeg dušmanina. A u nekih od vas javlja se
                   mržnja već na prvi pogled. Svog dušmanina treba da tražite, svoj rat treba da vodite, i za

                   svoje misli! A ako vaša misao podlegne, vaša čestitost treba i tada još da slavi pobedu! Vi
                   treba da volite mir kao sredstvo za nove ratove. I više kratki mir nego dugi. Ne kažem

                   vam ja da radite, već da se borite. Ne dajem vam ja savet da mirujete, već da pobeđujete.
                   Vaš rat treba da je borba, vaš mir treba da je pobeda! Samo kad se ima strela i luk uza se

                   može se ćutati i sedeti mirno: inače nastaje razgovor i svađa. Vaš mir treba da je pobeda!

                   Vi velite da dobra stvar  čini i rat blogoslovenim?  A ja vam kažem dobar rat  čini
                   blogoslovenom svaku stvar. Rat i hrabrost izvršili su više velikih dela nego ljubav prema

                   bližnjem. Ne vaša samilost, nego vaša hrabrost spasavala je dosad stradalnike. »Šta je
                   dobro?« pitate vi. Dobro je, biti hrabar. Pustite devojčice da govore: »biti dobar znači,

                   ono što je lepo i dirljivo u isti mah«. Kažu da ste bez srca: ali vaše je srce pravo, i ja

                   volim stid vaše srčanosti. Vi se stidite svoga priliva, a ostali se stide svoga odliva. Vi ste
                   ružni? Pa dobro, braćo moja! Bacite na svoja pleća uzvišeno, ogrtač za sve što je ružno!

                   Kad vaša duša bude velika postaće obesna a ima pakosti u vašoj uzvišenosti. Ja vas
                   poznajem. U pakosti se susreću obesni i slabi. Ali oni ne razumeju jedni druge. Ja vas

                   poznajem. Vi smete imati samo dušmane koje treba mrzeti, ne dušmane koje treba

                   prezirati. Treba da možete biti gordi na svog dušmanina: tako će uspesi dušmanina vašeg
   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32