Page 25 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

rukama: »Da, Zaratustra, ti govoriš istinu. Meni se htelo da propadnem kad sam težio u

visinu, a ti si grom na koji sam čekao! Eto, šta je još od mene ostalo od kad si nam se ti
javio? Uništila me je zavist prema tebi!« – To reče mladić i plakaše gorko. A Zaratustra

ga obgrli rukom i povede za sobom. Pa kad su išli tako skupa neko vreme, poče
Zaratustra ovako govoriti: Srce mi se cepa. Više nego što kažu tvoje reči, kazuje mi tvoje

oko svu tvoju opasnost. Ti još nisi slobodan, ti još tražiš slobodu. Odviše noćnikom, i

prebudnim načinilo je tebe tvoje traženje. Ti bi u slobodnu visinu, tvoja je duša žedna
zvezda. Ali i tvoji zli nagoni žedne za slobodom. Još si ti za me zatočenik koji smišlja

kako će se dohvatiti slobode: o, mudra postaje duša takvih zatočenika, ali i lukava i
pokvarena. I oslobođeni duhom mora još da se pročisti. Još je mnogo memle i tavnice

zaostalo u njemu: razbistriti se još mora njegovo oko. Da, ja poznajem tvoju opasnost.

Ali zaklinjem te mojom ljubavlju i nadom: ne odbacuj od sebe svoju ljubav i nadu! Još
osećaš da si blagorodan, i još osećaju da si blagorodan i ostali, koji su kivni na te i koji te

nemilo gledaju. Znaj, da je svima na putu onaj koji je blogorodan. I dobrima je na putu
onaj koji je blagorodan sve kad ga i nazivaju dobrim, to je stoga da bi ga tako gurnuli u

stranu. Blagorodni stvara novo i hoće novu vrlinu; a dobri hoće staro, i da ostane sve po
starom. Ali nije to opasnost za blagorodnog da bi mogao postati dobrim, nego da bi

mogao postati bezobzirnim, podrugljivcem, rušiteljem. Ah, ja sam poznavao blagorodne

koji su izgubili svoju najlepšu nadu. I tada su govorili zlo o svima lepim nadama. Otada
su živeli bezobzirno, u kratkim pustim ćefovima, i slabo su još isticali cilj svojim danima.

»I sladostrašće je duh« – govorahu. I duhu se njihovu tad skrhaše krila: i eno ga gde
gmiže po zemlji, i prlja zabadajući zube svuda. Nekad su mislili da će postati herojima:

sad su slađostrasnici. Heroj je njima zazor i jeza. Ali, tako ti moje ljubavi i nade: ne
odbacuj od sebe heroja u svojoj duši! Neka ti sveta bude tvoja najlepša nada! –

Tako je govorio Zaratustra.

O propovednicima smrti

Ima propovednika smrti: i zemlja je puna onih kojima treba propovedati

odvraćanje od života. Puna je zemlja izlišnih, pokvaren je život mnogima. Treba ih