Page 22 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

dela. Točak razloga ne okreće se među njima. Slika je učinila da pobledi ovaj bledi

čovek. Dorastao je bio svome delu dok ga je vršio: ali sliku njegovu nije mogao izdržati
kad je bilo izvršeno. Jednako je video u sebi izvršioca dela. To ja zovem ludilom:

iznimak obrnuo se i postao je za nj sama stvar. Crta povučena uokrug opčini kokoš te ne
ume više maći; tako je potez koji je on povukao opčinio njegov jadni um, – to ja zovem

ludilom nakon dela. Počujte, sudije! Ima još jedno drugo ludilo: to je ludilo pre dela. Ah,

vi mi se niste dosta duboko uvukli u dušu! Počujte, sudije! Ima još jedno drugo ludilo: to
je ludilo pre dela. Ah, vi mi se niste dosta duboko uvukli u dušu! Krvavi sudija kaže:

»zašto je ubijao ovaj zločinac. Ta hteo je da otima«. Ali ja vam velim: duša njegova
iskala je krvi, ne pljačke: on je žedneo za srećom noža! Nego njegov jadni um nije

shvatao to ludilo pa ga je nagovarao na drugo. »Što će ti krv! rekao mu je on; treba

ujedno i da otimaš nešto! Da se svetiš nekom!« I on je poslušao svoj jadni um: kao olovo
ležale su na njemu njegove reči, – i on je ubijajući u stvari, pljačkao. Jer nije hteo da

izgleda da je njega stid svoga ludila. I sad opet leži olovo njegove krivice na njemu, i
opet je jadni mu um tako krut, tako vezan, tako težak. Kad bi bar mogao da zavrti

glavom, spao bi teret s njega: ali šta bi zavrtelo tu glavu? Šta je taj čovek? Hrpa boleština
što kroz duh zahvataju svet: tu bi da sebi nađu plen. Šta je taj čovek? Klupko divljih

zmija koje teško mogu da se smire jedna uz drugu, – i one se razmile svaka na svoju

stranu, i traže plen po svetu. Pogledajte ovo jadno telo! Što je patilo i za čim je ginulo, to
je jadna duša htela da razume i shvati, – i shvatila je kao želju za ubijanjem i žeđ za

srećom noža. Ko danas oboli tog spopadne zlo koje je sad zlo: hoće da zadaje bol onim
što njega boli. Ali je bilo drugih vremena i drugog dobra i zla. Nekada je bila sumnja zla,

i zlo volja za samoodržanjem. Tada se za bolesnika reklo da huli, i da je veštac: kao
jeretik i veštac patio je, i hteo da zada je patn je drugima. Ali to ne ide u vaše uši: kažete

mi, da to škodi dobrima među vama. Ali, šta je meni stalo do dobrih među vama! Mnogo

što na dobrima među vama izaziva u meni gađenje, i, uveravam vas, ne ono što je zlo na
njima. Voleo bih da im dođe ludilo koje bi ili satrlo, kao ovog bledog zločinca! Zaista

vam kažem, voleo bih da se to njihovo ludilo zove istina ili vrednost ili pravdoljublje: ali

oni imaju svoju vrlinu da bi što duže poživeli, i to u svom bednom zadovoljstvu. Ja sam
ograda uz brzu reku: neka se hvata ko me može uhvatiti! Ali ja nisam vaša štaka, –