Page 20 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

stvorilo i poštovanje i preziranje i vrednost i volju? Stvaralačka sopstvenost stvorila je za

se i poštovanje i preziranje, stvorila je radost i žalost. Stvaralačko telo stvorilo je sebi
duh, kao ruku svoje volje. Još i u svojoj ludosti i u svome preziranju, prezritelji tela, vi

služite sopstvenosti. Evo vam kažem: sama vaša sopstvenost htela bi da umre i okreće se
od života. Ona ne može više ono što bi joj bilo najmilije: – stvarati više od sebe. To bi joj

bilo najmilije, to je njena najživlja želja. Ali joj je prekasno stalo do toga: – zato hoće

vaša sopstvenost da je nestane, prezritelji tela. Hoće da propadne vaša sopstvenost, i zato
ste postali vi prezriteljima tela! Jer ne možete da stvarate više od sebe. I zato ste sad kivni

na život i na zemlju. Nevesela zavist krije se u razrokom pogledu vašeg preziranja. Ja
neću ići vašim putem, prezritelji tela! Vi niste za me mostovi koji vode ka natčoveku! –

Tako je govorio Zaratustra.

O radosnim i rđavim strastima

Dragi brate, ako imaš kakvu vrlinu, tvoju vrlinu, onda je ona samo tvoja i ničija
više. Ali ti bi, naravno, da joj daš ime, i da joj tepaš; ti bi da je smeš povući za uho, i da

se možeš poigrati s njom. A gle! Tad je i puk zove kao što je zoveš ti, i ti si postao puk i
stado sa tvojom vrlinom! Bolje bi bilo da si rekao: »ne daje se iskazati, i ne može se

krstiti imenom ono što mojoj duši zadaje bola i što joj godi, i čega je gladna još i moja

utroba«. Tvoja vrlina stoji isuviše visoko za poverljivost koju daje ime: a ako baš moraš o
njoj govoriti, nemoj se stideti da o njoj mucaš. Reci i promucaj: »To je moje dobro, to

volim, samo tako mi se dopada, samo tako hoću ja ono što je dobro.« Ja ga neću u obliku
božje zapovedi, niti u obliku čovečijeg zakona i pravila: ne trebam ga da mi bude vođ u

zemlje nadzemaljske i u rajeve. Zemaljska je vrlina, koju ja volim: malo je u njoj

dosetljivosti, a ponajmanje uma sviju. Ali ta je ptica kod mene gnezdo svila: zato je
volim i milujem, – ona sad leži kod mene na svojim zlatnim jajima. Tako treba da mucaš

i da uzdižeš svoju vrlinu. Nekada si imao strasti, i nazivao si ih zlima. Ali sad imaš samo
još tvoje vrline: one su nikle iz tvojih strasti. Svoj glavni cilj poverio si ovim strastima: i

one se tad pretvoriše u tvoje vrline i u dobre strasti. I ma ti bio od roda naprasitih ili od

roda sladostrasnih ili do ludila pobožnih ili osvetljivih: Naposletku su sve tvoje strasti