Page 21 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

postale vrlinama, i svi tvoji đavoli anđelima. Nekada si imao divlju paščad u tvome

podrumu: ali se ona naposletku pretvori u ptice i mile pevačice. Iz svojih otrova skuvao si
sebi melem; muzao si svoju kravu čamotinju, – sad piješ slatko mleko iz njenih vimena. I

ništa zlo neće više iz tebe nići, osim možda zla koje niče iz borbe tvojih vrlina. Dragi
brate, ako imaš sreće onda imaš jednu vrlinu a ne više: tako ćeš preći lakše preko mosta.

Odlikuje među drugima kad se imaju mnoge vrline, ali to je teško snositi; i mnogi je već

otišao u pustinju i ubio se zato što je sustao da bude i boj i bojište vrlina. Dragi moj, da li
su rat i bojak zlo? Ali to zlo je potrebno: potrebna je zavist, i potrebna su nepoverenja i

klevetanja među tvojim vrlinama. Pogle, koliko svaka tvoja vrlina gramzi za onim što je
najviše: ona traži sav tvoj duh, da njoj bude glasnikom, ona ište svu tvoju snagu u gnevu,

mržnji i ljubavi. Surevnjive su jedna na drugu sve vrline, a strašna je stvar surevnjivost. I

vrline mogu propasti usled surevnjivosti. Koga zahvati plamen surevnjivosti taj okreće
naposletku otrovnu žaoku, kao škorpion, protiv samoga sebe. Ah, dragi brate, zar nisi još

nikad video vrlinu kako sama sebe kleveta i probada? Čovek je nešto što treba prevladati:
i zato treba da voliš svoje vrline – jer ćeš usled njih propasti. –

Tako je govorio Zaratustra.

O bledome zločincu

Vi ne ubijate, sudije i žreci, dok živinče glavu ne obori? Evo, bledi je zločinac
oborio glavu: iz oka mu govori veliko preziranje. »Moje je Ja nešto što treba prevladati:

moje mi je Ja veliko preziranje čovekovo«: tako govori iz toga oka. To mu je bio
najuzvišeniji čas, – što je sam sebi sudio: ne dajte da se uzvišeni sroza opet u svoju

niskost! Nema spasenja za onog koji toliko pati od sebe sama, do što brža smrt. Vaše

ubijanje, sudije, treba da je sažaljenje a ne osveta. I, ubijajući pregnite da vi sami
opravdate život! Nije dosta da se izmirite s onim kojeg ubijate. Vaše žaljenje neka bude

ljubav prema natčoveku: tako ćete opravdati što ste još u životu! Recite »dušman«, ali ne
»zlikovac«; recite »bolesnik«, a ne »varalica«, recite »ludak«, a ne »grešnik«. A ti, krvavi

sudijo, kad bi glasno hteo reći šta si već sve uradio u mislima: ceo bi svet povikao: »Dole

s tim pogancem i otrovnikom!« Nego, drugo je nešto misao a drugo delo, drugo slika